Vidovdan.org

Биографија


Јасмина Лековић, рођена у Новом Саду 20.08.1973. Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек за психологију. Завршила примарни и напредни ниво едукације из когнитивно-бихејвиоралне психотерапије (РЕБТ). Ради саветовање и психотерапију са грађанством у Траума центру у Новом Саду, ул. Косовска бр. 7. Похађала часове сликања, и бави се сликањем у првом плану иконописањем. Слика иконе са благословом Његовог Преосвештенства Владике Порфирија. Иконе се могу видети у галерији слика Бељански у Новом Саду,

http://www.galerijaslikabeljanski.com

телефон: +381 (21) 522 193 или наручити лично од аутора, телефон: +381 (21) 6212 484; моб: +381 (64) 27 500 45.

тема на форуму где можете добити одговоре на сва питања о иконама и иконописању
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=6972

















ИКОНЕ И ЋИРИЛИЦА
Стефановић Олгица

Olgica Stefanovic, slikarka iz Novog Sada. Clan ULUV-a i ULUS-a. Imala desetak samostalnih i preko 30 kolektivnih izlozbi u Srbiji i inostranstvu. Bavi se ikonopismom i kaligrafijom.

Unikatne inicijale svoga imena i prezimena kao i porodicni inicijal sa oslikanim svetiteljem kojeg slavite mozete poruciti na e-mail
olgicastefanovic@gmail.com
tel 0638261579

ПОРОДИЧНИ ГРБОВИ




















ako kliknete na ikone videcete kako izgledaju uvecane





Овде се могу скинути још неки радови

http://www.vidovdan.org/getdownload107.html











olgicastefanovic@gmail.com
tel 0638261579

израда икона свих величина са позлатом.

-Приступачне цене

Нела

063/8657860

Примери израде (кликом на икону можете видети увећани формат)






.................................








Ikonopisac Vladimir Živanović

http://www.ikone.amidal.com/autor.htm

Иконе су рађене византијским стилом, јајчаном темпером, на дасци са 23-каратном позлатом.



Аутор, Владимир Живановић, иконописац, фрескосликар и сарадник иконописачког Светоархангелског опшежића манастира Ковиљ са благословом Његовог преосвештенства Епископа јегарског Порфирија.

Иконе можете наручити на е-маил srpske.ikone@gmail.com
Уколико имате неко питање слободно нам се обратите !



Радио је на осликавању цркава:



+ Св. Димитрија, у манастиру Велика Ремета на Фрушкој Гори,

+ Св. Василија Острошког, на Бежанијској коси у Београду,

+ Св. Луке, у селу Субјел код Косјерића,

+ Св. Тројице, у Новој Пазови.

.........................

Икона


Сваки хришћански дом треба да има икону своје крсне славе. Икона се поставља у најсвечанијој просторији, Трпезарији или дневној соби и то увек на источном зиду. Поред иконе крсне славе, пожељно је да у кући стоји икона Христа Спаситеља и икона Мајке Божије, а може и икона неког другог светитеља који се у том дому посебно поштује - икона Светог Саве, икона преславе и слично. На зиду на коме је икона не могу стајати неке друге слике, гоблени, постери и сл.

Православна црква има своје правило у иконографији. Највише је заступљен византијски стил у сликању иконе, а може бити и реализам, али само ако то раде прави уметници и сликари. Нажалост, иконе се код нас продају по пијацама и вашарима, па је и ту завладао невиђени кич и неукус, па ликови на таквим иконама више личе на карикатуре него на светитеље. Зато је препоручљиво иконе куповати у црквама и црквеним продавницама.

Када се икона купи, носи се свештенику на освећење. Негде се практикује да икона стоји у цркви неколико недеља. Тек освећена икона се поставља у хришћански дом. Добро је да пред иконом стоји мањи сточић на коме би стајале све горе поменуте ствари и предмети. Испред иконе се обављају сви хришћански обреди и молитве у кући.

ПРОТОЂАКОН ЉУБОМИР РАНКОВИЋ

Помаже Бог, браћо!

Захваљујем на препоруци за мог пријатеља Владимира који израђује православне иконе у нашој напаћеној Србији.

Ikone Rade Pavlovića
Православне Иконе

Православна икона је усмерена ка вечности. На њој нема времена и простора. Икона показује савршенство, показује Божије присуство, те ми у лику сваког Светитеља видимо и спознајемо Христа као Творца све твари. Из ликова Светитеља не излази њихова светлост, него су они обасјани Христовом светлошћу "која просвећује све".
Основни принцип на коме почива икона је узвишено, за разлику од класичног сликарства, које полази од античког узора лепоте. Иконописац тежи да достигне духовну лепоту, свесно занемарујући чулни изглед, телесне мере и пропорције. Сваки лик који се приказује на икони присутан је у свом преображеном стању. Уместо да свој видик сужава ка хоризонту, што би урадио сваки класични сликар, иконописац га шири према вечној лепоти Божијој.
Тежећи да буде оригиналан иконописац запада све се више удаљава од оригинала, коме, са друге стране, тежи иконописац истока. Најслабији иконописац са Крита Ел Греко постао је на западу један од најбољих сликара. Ето, већ из тога јасно је колико духовна вредност икона надилази уметничку вредност, па и временску дистанцу.


МОЛИТВА ИКОНОПИСЦА

“ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ БОЖЕ НАШ, КОЈИ СИ НЕОПИСИВ ПО БОЖАНСКОЈ ПРИРОДИ И КОЈИ СИ СЕ РАДИ СПАСЕЊА ЉУДСКОГ У ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ ОД ДЈЕВЕ БОГОРОДИЦЕ НЕИСКАЗИВО ОВАПЛОТИО, И КОЈИ СИ БЛАГОИЗВОЛЕО ДА ТАКО У ТЕЛУ БУДЕШ ОПИСИВ, КОЈИ СИ СВЕТУ СЛИКУ ТВОГА ПРЕЧИСТОГ ЛИКА НА СВЕТОМЕ УБРУСУ ОТИСНУО, ИСЦЕЛИВШИ ЊИМЕ БОЛЕСТ КНЕЗА АВГАРА, ДУШУ, ПАК, ЊЕГОВУ ПРОСВЕТИО ЈЕСИ ДА БИ ПОЗНАО НАШЕГ БОГА, ИСТИНИТОГ, ТИ, КОЈИ СИ СВЕТИМ ДУХОМ НАДАХНУО ТВОГА БОЖАНСТВЕНОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ ДА НАСЛИКА ЛИК ПРЕЧИСТЕ МАЈКЕ ТВОЈЕ КОЈА ТЕ КАО ДЕТЕ ДРЖИ У СВОМЕ НАРУЧЈУ, И КОЈА ЈЕ РЕКЛА: “БЛАГОДАТ ОД ОВОГА ОД МЕНЕ РОЂЕНОГ, МЕНЕ РАДИ, НЕКА БУДЕ СА ОВОМ ИКОНОМ”. ТИ САМ, ВЛАДИКО, БОЖЕ СВЕГА, ПРОСВЕТИ И РАЗУМУ ПРИВЕДИ ДУШУ, СРЦЕ И УМ СЛУГЕ ТВОГА__________, И УПУТИ РУКЕ ЊЕГОВЕ, ДА БИ БЕЗГРЕШНО И ДОСТОЈНО ИЗОБРАЖАВАО ТВОЈЕ БОРАВИШТЕ, ТВОЈУ ПРЕЧИСТУ МАЈКУ, И СВЕ СВЕТЕ, У СЛАВУ ТВОЈУ, РАДИ УКРАШАВАЊА И ПРЕКРАСОТЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ ТВОЈЕ, И ЗА ОПРОШТАЈ ГРЕХОВА СВИМА КОЈИ СЕ ДУХОВНО КЛАЊАЈУ СВЕТИМ ИКОНАМА, И СА СТРАХОПОШТОВАЊЕМ ИХ ЦЕЛИВАЈУ, А ПОШТОВАЊЕ УПУЋУЈУ КА ПРВОЛИКУ. ИЗБАВИ ДАКЛЕ ЊЕГА ОД СВАКОГА ЂАВОЉЕГ ПРИВИЂЕЊА, КАДА БУДЕ НАПРЕДОВАО У ЗАПОВЕСТИМА ТВОЈИМ, МОЛИТВАМА ПРЕЧИСТА МАЈКЕ ТВОЈЕ, СВЕТОГ СЛАВНОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ И СВИХ СВЕТИХ. АМИН.”

Техника

Техника којом су осликане иконе јесте јајчана темпера (пигменти боја који се мешају са емулзијом од жуманца). Ово је уједно и најпостојанији метод осликавања икона, што се временом и доказало, јер најстарије сачуване иконе у овој техници датирају још из најранијег периода Хришћанства. Позлата је у чистом злату (22 - 24 карата).

Иконопише са Благословом Његове Светости Патријарха Српског ГГ Павла,
Раде Павловић



radepavlovich@gmail.com

http://www.geocities.com/byzicons/

OVO JE NEŠTO BAŠ POSEBNO


Ikone Biljane Jovanović nastale su kao plod istraživanja celokupne hrišćanske umetnosti, prvenstveno ranohrišćanske i vizantijske umetnosti, ali i one stvarane pod njihovim uticajem, a izvan geografske teritorije same Vizantije.
Sagledavajući najstarije primere i kontekst hrišćanske ikonografije, sačuvane ne samo na ikonama i freskama, već i u predmetima od slonovače, emalja i u manuskriptima drevnih umetnika, Biljana Jovanović otkriva uzor na koji se, kao savremeni ikonopisac, ugleda. Kao rezultat proizilazi ikonografski model ovde prikazanih ikona i stav umetnice – ikonopisca o hrišćanskoj umetnosti kao živoj, stvaralačkoj, autentičnoj, liturgijskoj, koja nastaje i razvija se iz celokupnog predanja hrišćanske umetnosti i teologije, ali svakako počiva i na živom i neposrednom iskustvu odnosa sa Sinom Božijim i svetima Njegovim, a u okviru liturgijske zajednice Crkve u kojoj ikonopisac živi i stvara.
Po ugledu na stare ikonografe koji su koristili sve vrste tada raspoloživih likovnih tehnika i Biljana Jovanović slika kako najstarijom ikonografskom tehnikom –- toplom enkaustikom, koja se koristila u prvim vekovima hrišćanstva, tako i kombinovanom tehnikom kao jednom od najprisutnijih slikarskih tehnika našeg vremena.

http://www.orthodox-iconography.com

Dobrodosli u Vazonovu ikonopisnu radionicu!
+ Na ovom sajtu mozete pogledati rucno slikane pravoslavne ikone, saznati zasto su ikone bitne, a mozete nauciti nesto i o tehnici ikonopisanja.

+ Ukoliko zelite da nabavite ikonu nekog svetitelja, praznika ili vase krsne slave onda ste na pravom mestu! Uz svaku kupljeni ikonu dobijate sertifikat i poklon!

+ Ikonopisem po pravilima Pravoslavne crkve, oslanjajuci se najvise na rad, crteze i ideje vizantiskih majstora koji su stvarali ikone i freske tokom vladavine dinastije Paleologa (14. vek) kao i na srednjovekovne srpske ikone i freske.

+ Slikam pravoslavne ikone svih formata, koristim prirodnu boju u pigmentu, za pozlatu koristim pravo zlato (22k, 23k). Tehnika kojom se sluzim (jajcana tempera) stara je preko 1000 godina i njome su naslikane najlepse i najkvalitetnije pravoslavne ikone.

http://www.orthodoxicons.cjb.net/

Помаже Бог и добродошли на моју презентацију .

Зовем се Мирослав Кнежевић. Рођен сам 1982. године и живим у Бачком Јарку(село у околини Новог Сада). Тренутно сам студент пољопривредне технике на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Иконопис сам почео да изучавам 2003. године код иконописца Михајла Ђембера. За време школовања од годину и по дана(после бројних вежби) сам урадио 4 иконе. Самостално радим од октобра 2004. и до сада сам урадио још 15 икона.

Погледајте моје радове и ако вам се допадају поручите.Иконе радим у византијском стилу који потпуно задовољава црквене захтеве и каноне. Иконе се могу радити на липовим даскама или на медијапану.

За било каква питања контактирајте ме на bubicajedan@neobee.net или на телефон:064 6317 387

Ваш брат у Христу

Мирослав

http://bubicajedan.on.neobee.net/

ИКОНА ЈЕ СВЕТЛОСТ

Протеклих година наш суграђанин Драган Јовановић урадио је више стотина икона, а највећи број налази се у иностранству: Аустралији, Немачкој, Аустрији, Шведској и Америци. За храм Успенија Пресвете Богородице на Златној обали у Аустралији израдио је цео иконостас и иконе за парохијски дом, велика икона " Теби се радујемо " налази се у цркви Александра Невског у Београду, осликао је крст и докрсне иконе за манастир Сретење... Сада, у свом скромном дому у Немањиној улици, где живи са четворочланом породицом, припрема "велику икону са дванаест празничних сцена "за међународну изложбу у Копенхагену, али и цртеже и иконе за прву самосталну изложбу која ће ове године бити одржана у Краљеву. Уз моралну подршку породице, стручну помоћ сликара - конзерватора Катарине Грујовић и духовно бодрење оца Душана Стефанова из Аустралије, овај иконописац улази у стваралачку зрелост, а " захваљујући " својој ненаметљивости прилично је анониман у средини где живи и ствара.

У разговору за „ Чачански глас “, на који је пристао јер жели да каже „неколико суштинских ствари о иконопису као свом уметничком опредељењу“, Јовановић истиче да је за иконописца најважније да савлада три лекције: вештину византијског сликања и цртања, теологију и технологију.
- Иконописац пре свега мора да буде вешт цртач. Зато испрва мора много да црта да би тај основни и најважнији сегмент савладао. Затим полако улази у сликарске тајне. Дуг је пут до доброг иконописца, не би требало журити и прескакати важне лекције. Мора се паралелно учити теологија иконописа, редовно читати Јеванђеље, житија светаца и остала теолошка литература. Технологија се релативно лако савлада уз асистенцију доброг мајстора. Од свега је најважнији дар од Бога и чиста и искрена вера у Створитеља, Живописца свег видљивог и невидљивог света - његовог великог уметничког дела.

Од када се интересујете за иконопис ?
- Можда од тренутка када сам у младости у Краљевој цркви у Студеници видео старе фреске. Био је то само подстицај, а до озбиљнијег бављења иконописом дошло је знатно касније, после десетак година. На Академији сам савладао цртеж, а у осталим фазама сам самоук. Уствари, учио сам од старих византијских мајстора, али и од ренесансних сликара. Мој пут ка иконопису текао је паралелно са мојим духовним напретком и спознајом православног веронаука.

Може ли бити иконописац човек који није верник ?
- Све је могуће, али то се на икони види, то се осети. Естетски ниво иконе зависи од духовног нивоа иконописца. За мене вера није помодарство ни интерес, то је тихи духовни опит који исказујем лично кроз молитву, али и саборно кроз литургију.

Интересовање за иконе расте, као и број иконописаца ?
- Реч је заиста о правој поплави иконописаца, а према подацима Цркве иконописањем се у Србији данас бави око 10 хиљада људи. Видео сам јако добрих иконописаца , тек ће их бити, међу њима има и жена, али огромна већина су кописти, „ индиго мајстори “.
Ликови насликаних светаца нису и не могу бити механичко понављање једног истог лика. На икони се не приказује некакав апстрактан, идеалан или уопштен човек, не слика се, такође, неодређено, нестварно виђење човека, него се молитвенику увек дочарава верно осећање живог присуства јединствене, аутентичне и непоновљиве личности. Копирање на механички начин одузима икони значајан портретни елемент, те икона почиње да се понавља у цртежу и бојама, почиње да преовладава манир и да слаби аутентична ауторска интервенција и духовни ниво иконописца . Та чињеница је посебно у наше време постала идеологија, правило, једини начин рада, а последица таквог односа је да се икона сматра чудним и самосвојственим сликарством у коме се свеци приказују на стереотипан и међу собом сличан начин. Икона је доведена до формализма и када је анализирам, имам осећај да не гледам живу појаву конкретног човека, него симболичку представу, декоративан, обојен цртеж или неодређену визију.

Како уствари иконописати ?
- Иконописац који слика Христа и свете изабранике сагласно целокупном предању цркве, задржава право на аутентичност ликовног израза и сваку икону схвата као портрет одређеног човека. Зато у икону уноси конкретне карактеристике светог лика који молитвеника наводи да препозна да је то он, да поседује нешто посебно што други немају. Конкретне карактеристике проистичу из његовог живота, описаног у житијима, онаквог каквог је сачувала Црква која га је прихватила као грађанина Божијег царства.

Сме ли сликар своја психичка стања да преноси на лик свеца ?
- Иконописац мора да искључи своје унутрашње стање, то је управо мера његове успешности. Што му то више пође за руком, веће су му могућности да створи аутентичан лик светитеља. У цркви је све подређено литургији, од архитектуре до хора, а сликарство је део литургијског амбијента. Верник на литургији не сме да у лику свеца осети мрзовољу, нервозу, безличност или незаинтересованост. Са светог лика исијавају анђеоска лепота и благодат.

Познаваци ове врсте сликарства уочавају значај светлости на икони.
- За прехришћанске културе Грка и Римљана, светлост је имала метафизичке димензије. Њихови сликари и вајари бирали су такве идеалне услове који ће изразити природу на што је могуће више идеалан начин, тако да се природа повезује са метафизичким светом идеја. За хришћане то значи потчињавање идеалним пропорцијама, природним условима и законима пројектованим у природним узрочностима. Зато хришћани у ликовно дело уводе решење ослобођења од природне нужности праволинијског простирања светлости. На тај начин се успешно изражава васкрсење и вечни живот човека у вечном Божијем царству. Светлост на византијској икони чини фигуре зграде, брда ... лаганим и нестаје осећај да у простору иконе важи закон тежине. Нестаје потреба за натуралистичком разложношћу, тако да неке фигуре или грађевине могу да буду и мало криве а да то посматрачу ни мало не смета. На икони нема сунца као извора светлости, нема сенки, икона је прожета светлошћу. Она је светлост.

О материјалима?
- Техника иконописа је разрађена кроз протекла два миленијума. Увођење видљивог света у творење иконе има своју симболичку вредност. Учествују материјали биљног порекла, као што је дрво, животињског ( жуманце ) и минералног света - пигменти. Узимају се у свом природном облику, а онда их иконописац прочишћава, уграђује у икону и уноси у богослужење. Материјали који су плод охолог одметања човека од природе која је дело Створитеља, као што је хладна и безоблична пластика, представљају отуђење и изобличење. Отуда не препоручујем сликање акриликом и сличним техникама. За иконе које су плод уметничког рада и подвиг вере постоје традиционалне технике живописања."

Емилија Вишњић

http://www.ikonograf.co.yu/

контакт:
381 (0)32 372 056
381 (0)64 187 58 46
kontakt@ikonograf.co.yu

Драган Јовановић из Чачка, рођен у Госпићу 1964. год. Студирао Факултет ликовних уметности у Београду у класи проф. Бранка Протића. Иконографијом се бави од 1993. год. Учесник бројних групних и хуманитарних изложби. Иконе ради по византијском обрасцу, технологијом јајчане темпере на дасци

РАДИОНИЦА ЗА ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ОСНОВЕ ИКОНОГРАФИЈЕ : Циљ радионица је да се деци пренесу и приближе нова сазнања и прошире већ постојећа из уметности, традиције свога народа и креативног стваралаштва и основних принципа естетике. Преко учења вештина сликања и основа иконописа остварило би се приближавање деце духовним вредностима простора у коме живе. Радионице су такође покушај да се продуби сопствена духовност, развија личност и позитивно размишља кроз креативно ликовно стваралаштво. Полазници ће на часове долазити два пута недељно. У завршној фази биће организована изложба.

Радионици води Јелена Достанић, дипломирани вајар, има петнаестогодишње искуство у вођењу ликовних радионица.

РАДИОНИЦА СЕ ОДРЖАВА ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО, ТЕРМИН ЈЕ ПОНЕДЕЉАК И СРЕДА ОД 19 ДО 22 САТА. ТРЕНУТНО ИМА 3 ПОЛАЗНИКА КУРСА.



Пријави се:

mail: nbulaja@eunet.yu

или на телефон: 064/30-82-379

Matovic Tatjana
Matović Tatjana zivi u Čačku. Učenica je drugog razreda Specijalne srednje škole - grafički smer. Zbog prirode bolesti je vezana za invalidska kolica, ali njen duh nije klonuo. Naprotiv, lavovski se bori da nadje svoje mesto u društvu.
Izradom krstova i ornamenata se počela baviti 2001. godine uz stariju sestru Draganu, koja takodje radi ikone mozaičkom tehnikom od prirodnog materijala. Ova vrsta kreativnog izražavanja povratno deluje na Tatjanu terapeutski.

NAGRADE:
U januaru 2002. godina dobila je nagradu za najbolju umetničku kompoziciju od prirodnog materijala na medjunarodnom konkursu koji je organizovala šokla za mlade talente u Jekaterinburgu (Rusija).

Mnogi njeni radovi se nalaze u manastirima Hilandaru, Nikolju, Preobraženju, Blagoveštenju... kao i u domovima mnogih naših vernika.
Obilje varijeteta bogate floralne ornamentike u izradi krstova, najznačajnijeg hrišćanskog simbola, koristeći semenku kao simbol života i radjanja zadivili su i Njegovo preosveštenstvo patrijarha Pavla od koga su sestre Matović dobile blagoslov za rad. Blagoslov je stigao i iz nase najveće svetinje iz Hilandara.
Sestre su do sada imale devet samostalnih izlozbi.

мејл: plavomore@sezampro.yu

http://www.serbianaart.co.yu/details.php?id=410

Mišić Zoran
Rođen u Smedervu 1967. godine. Studije slikarstva završio 1993. i magistrirao 1995. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Bavi se slikarstvom, crtežom i ikonopisom. Pored urbanih, obrađuje i ostale slikarske motive (portret, akt, predeo, mrtva priroda).
Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1994 godine.
Član je Umetničke grupe Šumadija od 2002 godine.

Učestvovao u radu nekoliko umetničkih kolonija.
Imao je 6 samostalnih izlozbi u Beogradu, Velikoj Plani, Kruševcu, Kragujevcu.
Kolektivno je izlagao na više od 25 izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dela Zorana Mišić čuvaju i izlažu Narodni muzej u Beogradu i Muzej rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.
Za svoja likovna ostvarenja dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrade.

NAGRADE:

1993. Velika nagrada za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti iz fonda Riste i Bete Vukanović
1996. Godišnja nagrada Galerije Kolarčeve zadužbine za najbolju izložbu u sezoni 1995/96.
1997. Oktobarska nagrada za slikarstvo Velike Plane

Κод Срба, свака кућа је црква. Свака породица има своју славу и Икону као заштницу своју кроз коју се обраћа Господу Богу. Крсна Слава и Икона, уносе спокој и мир у кућу, док се шири мирис тамјана у сјећања навру ликови дједова наших, који су се молили пред том истом Иконом свеца нашег. Дужни смо им, а дуг морамо врати својој дјеци. Икона у кући је свједочанство да нису узалудне молитве прадједова и дједова наших. Рукотворене уз молитве упућене Господу да вјеродостојност лика буде што тачнија. Икона је светиња која говори ко сте, шта сте и одакле сте.

Свака икона представља уникатан спој ручно рађеног религијског мотива на њој, украса и оквира (рама) по Вашем избору. Иконе се израђују од липовог дрвета у димензијама од 60x40 cm.
Као посебну могућност истичемо израду иконе од Вашег дрвета (уколико је задовољавајућег квалитета), то јест дрвета из Вашег дворишта, шуме итд.


http://www.unikati.org/ikone.htm

Јеврејска бб
78 000, Бања Лука

Тел: +381 65 633 599

unikati@linkbl.net
info@linkbl.net

ikone i rodoslovi koje izrađujemo nisu u suprotnosti sa crkvenim kanonima i pravilima ikonopisanja. Duborezom u svetom lipovom drvetu, prirodnim postupkom i tehnikama, Svetitelj zaštitnik Vaše porodice i Vaša Krsna slava, mogu biti predstavljeni na novi, drugačiji nacin.
Po želji možemo uraditi pozlatu pravim 23 karatnim zlatom (napr. Sveti Ignjatije), zaštitni finalni premazi su potpuno prirodni, izbor vrste drveta je na Vama (lipa, orah, kruška, trešnja...)






http://www.relikon.com

контакт
vvvukovic@ptt.yu

Поштовани посјетиоци од данас имате прилике да на сајту Светосавске омладинске заједнице погледате радове иконописца Ведрана Остојића из Зворника. Посебно истичемо специфичан начин иконописања код ово младог иконописца, члана Светосавске омладинске заједнице из Зворника. Надамо се да ће се сама галерија временом увећавати и да ће Ведран умножавати таланте од Бога му дате.

http://www.soz-rs.org/index.php?link=galerija&id=19

Hand-painted Icons by Svetlana Novko,
with the blessing of His Grace Bishop Georgije of Serbian Orthodox Diocese of Canada

Byzantine icon

..."Byzantine art begins where ordinary art ends. The divinely inspired art of iconography is simple and profound, as are all things in Orthodoxy, because they spring from the Gospels. An icon conveys theological meanings through mystical colors and forms..."
Photios Kontoglou

Unlike any other form of visual art, icon is an integral part of Divine Liturgy of the Orthodox Church. Together with the hymnography of the Church ("a theology that is chanted") and ecclesiastical music, iconography, being a theology in color, represents a unique art form based on the Scriptures and Holy Tradition exclusively. This sets it clearly apart from secular art concerned with worldly subjects, but also from the non-iconographic paintings on religious themes, like Italian Renaissance, which are naturalistic, sensuous and representational.
The ultimate purpose of Orthodox icons: unveiling "the dazzling brilliance of His beauty inside every thing"

Iconography's main concern is spiritual, the mystical realm where men and nature are sanctified: the Kingdom of God. Iconographer paints the image of the Risen Christ, of Holy Theotokos, Mother of God that has passed through the narrow doors into the eternal life, the saints not as they were when they lived, but as they are now, transfigured and glorified. The holy personages, buildings, mountains, rivers and plants on icons are never a mere representation of people and the material realm that surrounds us, but transformed, incorruptible and shown in their transcendent essence. They are anagogic, meant to draw us upward and are a vision seen through an opened window that looks into heaven. Iconography reveals the spirit within, the "flame of things", according to the expression of St. Isaac the Syrian.

St. Maximus says that "the unspeakable and prodigious fire hidden in the essence of things, as in the bush, is the fire of divine love and the dazzling brilliance of His beauty inside every thing." This is the subject of Orthodox Iconography and its ultimate purpose.

The holy personages depicted on icons are proto-images, archetypes preserved by the Orthodox Church through countless generations of faithful and are a part of Holy Tradition. Because of this, contrary to every other form of art, the principle of imitation is highly desired and commendable in icon writing. We are not to innovate and reinvent the image of St. Nicholas, for example: regardless of how many iconographers write an icon of the Wonderworker, regardless of the differences in the individual level of skill and details, the image of St.

Nicholas should be recognized as such easily by anyone who has seen the icon of the saint only once before. The same principle applies to icons of Christ, Theotokos, icons of liturgical and festal cycles and of every prophet, martyr and saint the Church honors.
Byzantine icon is distinguished by simplicity

Traditional icon is focused entirely on the images and events depicted and is devoid of any unnecessary embellishments, folklore motifs, flowers, elaborate borders, swirls, branches and similar elements popularized by Renaissance and secular Western art in general. Saint Macarios the Great says: "A soul which has been illuminated by the divine glory becomes all light and all face" and everything that surrounds such an image should only serve to draw attention to it, not to take it away and redirect the eye to insignificant displays of artistic vanity. In this sense, Byzantine icon is distinguished by simplicity, purity of forms, austerity and structure.






http://www.byzantinesacredart.com/