Борба за Рашку област

dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Fri Oct 28, 2016 9:57 pm

ТУЖНА ВЕСТ

Новинар ,,СВЕДОКА'' , аутор горњег интервјуа је Драгољуб Гајевић из Прокупља, Бумбуреска 44. Нажалост преминуо је пре неколко дана.
Био ј е невероватно велики родољуб, лако је склапао пријтељства, волео људе и желео свима дабро. Имао је задивљујућу снагу, стизао је свуда, у Славонију, Крајину, Босну, Јерменију, Блиски исток, Каквказ. Ове године је доживео екслпозију гранате на Кавказу, у непосредној близини, као ратни репортер , остао жив са послеицама, опоравио се, али је преминуо у току лечења у Нишкој Бањи од апоплексије.
Србија је изгубила ваљаног сина. Нека му је вечна слава и зхваклност за све што је учинио. Бог душу да му прости.


dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Wed Nov 02, 2016 10:09 am

ЗУКОРЛИЋ СРБЕ НАЗВАО СТОКА

Хајдук остаје хајдук.
Хоће мимо закона на штету студената, да ствара кадрове без знања који ће сутра својим незнањем да наносе штету свима. И крива му Србија и Срби! Па Србе назива стоком! Изругује српску интелигенцију, као он је нешто посебно паметан, а сви лупају јер живе у средњем веку. А у ком времену ти живиш јадо. Он се као бави науком, са религиским образовање, човек од једне књиге. Зна ли он шта је савест, стид, грех, срамота, похлепа, нетајажљивост. Срам га било, а хоће у Владу Србије по којој пљује ! Пробуди се човече, погледај себе у огледалу, пробао си све и опет си на ничему, јер си далеко од реалности. Па он мисли ако је председник неког скупштинског одбора да је ухватио бога за браду, да може и мимо устава, и мимо закона, и мимо свих правила. А шта би овај умишљени кабадахија урадио да је стварно нека власт! Као онај у Сверној Кореји који убија своје најблискије сараднике и рођаке. Једино правило које поштује то је правило његовог нтереса, па сад пљује по Србији, а вала никад није ни престајао. Па има једна народа: Ако не може брег Мухамеду, онда може Мухамед брегу. Не, он хоће да му приђе брег.
Овај човек не би смео ни да приђе тамо где се одлучује, он не признаје реалност, постоји само оно што је њему драго и ништа друго. Да ли је то здравље или болест?
Манипулише студентима, извео их на улицу да демонстрирају против њих самих, сами траже да им други отимају паре, за лажно ,,знање”, односно за лажи које плаћају. Зна ли он да сваки човек има мозак, који бар разликује црно од белога, ако не види и оно што је у свести свакога. Ко је вама лидер аман побогу! Овај да вас води у будућност својом демагогијом и бескрупулом. Куд он иде иза њега остаје само крш и лом, јад и беда, конфлкт на конфликт. Он јаше на облацима, мисли да је виши од свих, да је са богом на ти, да му памет кипи на све стране. Како се оно зваше такво стање?

dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Tue Nov 15, 2016 11:30 pm


А шта мислите како Срби у Рашкој областии живе кад о њима не води бригу нико. Републичка власт не сме да се замери муслиманима, локална власт је против Срба , влада опште безакоње.

Неимар
Posts: 15
Joined: Sun Sep 11, 2016 2:53 am
Location: Beograd
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby Неимар » Wed Nov 16, 2016 12:54 pm

На данашњи дан ( опет празник ! ) 1941, 2600 муслиманских клерофашиста и албанских балиста под командом Аћифа Хаџиахметовића врши неуспешан противнапад на град Рашку. Под командом мајора Радомира Цветића 600 четника из града и околних српских села успело је одбрани град.
Данас у Новом Пазару, на јваном месту, постоји спомен плоча са ликом "Ефендије" Хаџиахметовића док се уопште не зна судбину Радомира Цветића !

Срећан празник Србијо. Добићеш новог Ефендију али неће бити неких Цветића да те бране.

dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Fri Nov 25, 2016 12:46 am

[b]Србијом не владају Срби, већ анти Срби и расрбљени Срби.
Петнаест година Срби у Новом Пазару не могу да поставе споменик Стефану Немањи на делу градског трга испред оптинске зграде: не да председник Владе, председник Србије и Расим Љајић.
[/b]

dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Sat Nov 26, 2016 11:58 pm

[b][ВИДОВДАНУ ПРЕПОРУКА

Требало би да оживите Форум. Ту обичан свет износи своје мишљење, а то је глас народа. А ви како хоћете./b]

dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Sat Dec 03, 2016 10:14 pm

ОДШКРИНУТА ВРАТА ИСТИНЕ НАТО ГЕНОЦИДА НАД ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
Осиромашеним уранијумом и другим канцрогеним материјама НАТО зауставио будућност грађана Србије и Црне Горе

Овом невеликом, али важном књигом, уз велики труд и у пркос отпору несавесних оддгово-рних појединаца, максилофасцијални хирург и медицински менаџер доцент др Алек Рачић јавно-сти је открио истину НАТО злочина осиромашеним уранијумом.
Приказом књиге ,,ЗДРАВСТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ 1999.'' примаријуса до-цента др. сци Алека Рачића јасно се види злочин који је почињен Србији и Црној Гори НАТО агре-сијом.
Др Рачић је резултате својих истраживања изнео у овој књизи као тему своје друге дисертације коју му је научно наставно веће Медицинског факултета у Београду одобрило а етички комитет ос-порио. Циљ му је био да допринесе биолошком очувању нације. Своја истраживања је усмерио на Србију и Републику Српску. Одмах је уочио да су се необична малигна обољења јављала код паци-јената Репубилике Српске 10 година после бомбардовања. Веома драгоцени сарадници и ментори су му били доц. др Светлана Стошић – Дивјак, проф. др Гојко Стоијчић, проф др. Сандра Шипетић. Посебна тешкоћа је био недостатак потребне литературе, недостатак података о сасгтаву садржаја експлодираних бомби да би се утврдили етиолошки чиниоци разних обољења као последица НАТО бомбардовања, лоших база података ових обољења, недостатка националног канцер регистра да би се могла утврдити инциденца малигних обољења, начин бомбардовања. Веома корисно је било искуство стечено хирушким интервенцијама напредовалих малигних обољења поглавине и врата. Аутор је закључио да су ти пацијенти жртве НАТО бомбардовања од 24. марта до 10. јуна 1999.
Одлуку и план циљева о бомбардовању СРЈ донео је савет НАТО коју је прихватило 19 чланица Нато алијансе. Наређење је спровео у дело амерички генерал Весли Кларк са 464 авиона, 450 крстарећих ракета са флоте из Средоземног мора уз сателитско ввођење. План циљева бомбардовања временом се проширивао, увећавала су се средства за разарање. Бомбардовње је било свакодневно 78 дана, са 36.219 налета за 10.484 војних и цивилних циљева. Лансирано је 420.000 пројектила, са 1.300 крстарећих ракета укупне масе 22.000 тона.
Са војних циљева у почетку, прешло се на цивилне циљеве, објекте привреде, електроенерге-титике, лука, мостова, путева, школа, обданишта, стамбених зграда, возова, цркава, цивилног стано-вништва на мостовима и аутобуским стајалиштима, покренут је безобзирни пропагандни рат. Уку-пна војна машинерија је временом интезивирана и проширена.
Муниција са осиромашеним уранијумом је први пут коришћена у Заливском рату 1991. а сада 1999. на СРЈ топовском муницијом од 20 и 120 мм са 70 и 85 грама ОУ и авио муницијом и ракетама Томахавкама од 25 кг ОУ, произвођача из Масачусетса, Тенеси, Калифорније, Минеаполиса из САД. У свом наоружању ОУ поседују Русија, В. Британија, Француска, Саудијска Арабија, Израел, Укра-јина, Турска, Пакистан, Иран и Тајланд.
У Србији, Македонији, посебно на КиМ је коришћена је радиоактивна муниција од 30 мм за уништавање оклопних и утврђених циљева у наоружању 7-цевним топом пуњења 1174 метка јури-шних авиона ,,А-10 Трандерболт''. 20 % муниције пуњена са високо разорним експлозивом и 80 % пројектила пуњена пенетраторима ОУ. Топ испаљује 35-70 метака у секунди, уништи циљ за 2- 4 секунде. У СРЈ је испаљено 31.000 до 40.000 комада пројектла ове врсте. Противоклопна зрна садрже 282,18 грама ОУ, сачињен од легуре са ОУ (У 238), челика, цирконијума, титана, никла, ци-нка, бакра.
Активност једног метка је 3,4 Mbq алфа зрака У 238 и 6 Mbq бета зрака што је 4 – 5 пута већа од природног зрачења. ОУ гађано је 113 локација у СРЈ. Непознат је број лакација на КиМ. Нису познати подаци о броју испаљених пројектила, процене се крећу од 9 до 45 тона. Српска Војска Србије процењују да је на СРЈ бачено 15 тона ОУ, а руска 45 тона канцерогеног материјала. Гађане су и локације у Македонији и Албанији. Џорџ Роберстон каже да су 112 гађане локација на КиМ и 89 ван КиМ са 15 до 396 килограма ОУ по једној локацији, или 3 до 80 тона ОУ укупно у СРЈ, а почели су већ 30. марта 1999. против оклопним гранатама са уранијумским језгром калибра 30 мм и крстарећим ракетама Томахавк којима су масовно гађани цивилни објекти у СРЈ што је утврђено још у току рата јонизујућим коморама под притиском, контаминационим коморама сондама осе-тљивости Bq/cm2 за бета зрачење. Узимани су узорци терена и гелера за гамаспектрометријску ана-лизу: ,,НИС Рафинерија Панчево'', ,,Петрохемија'', ,,Југопетрол'', Прахово, Лучани, ,,Слобода '' Ча-чак, ,,Застава'' Крагујевац, у Дољевцу, Бадњевцу, објекти ВЈ, МУП-а, РТС-а, ,,Ушћа'', Кинеске ам-басаде. Али нису пронађени трагови ОУ, само природни радионуклеиди у природном износу. У узорцима је утврђен Cs137 као последица Чернобилске незгоде. Контролисани су узорци воћа, пов-рћа, воде, али нису утврђени остаци ОУ, само трагови Cs137 Чернобила.
Стручна комисија је потврдила да је агресор користио радиоактивна убојна средства калибра 30 мм око Призрена и Бујановца. Употребом антитенковске муниције калибра 30 мм на бази ОУ до-шло је до контаминације тла која ће имати дугорочне последице по живот и здравље људи. ,,Завод за превентивну медицинску заштиту'' је потврдио ниски ниво јонизујућег зрачења употребом противоклопних пројектила калибра 30 мм са ОУ. У пројектилима са ОУ је утврђено присуство знатне количине радионуклеида веома канцерогенога плутонијума PU чији је период полураспада 24.360 година и 236U поректила из рециклираног нуклеарног отпада.
Осиромшени уранијум је веома опасан по људско здравље, па је суд у Њујорку забранио рад фабрике за производњу пројектила са ОУ јер је емитована радиоактивност била већа од 150 микро кирија.
У СРЈ 1999. године НАТО је водио специјални хемиски рат. НАТО је посредним начином и средсвима водио овај рат тако што је бомбардовањем рушио индустријска постројења, складишта хемијских сировина, запалио бројне нафтне резервоаре и нафтна постројења (30 рафинерија), угља, како војних тако и цивилних постројења и тиме изазивао ефекте правог хемијског рата у СРЈ, као што су локације Панчево, Крагујевац, Нови Сад, Лучани, Прахово, Бор, Барич. Погођено је укупно 78 оваквих објеката и 45 електропостројења. Тако је дошло до цурења опасних хемијских супстанци, принудило 70.000 људи на евакуацију. Опасно је загађена и загрејана атмосфера, водени токови, зе-мљиште, подземне воде врло отровним хемијским материјама као што су хлор и његови деривати, мономери винилхлорида, етилендихлорид, жива, више врста киселина, фенол, пирален, амонијак и други отрови у окружењу, уништено је све од 50 до 200 км од објекта. Петрохемијки објекти су складиштили по 500.000 тона угљоводоничког горива, еквивалента енергије 3-4 мегатона тротила. Опасни пожари су формирали облаке до помрачења сунца због чађи, тешких метала, сумпордиок-сида, азотних оксида, оксида угљеника, доксина, ароматичних угљоводоника, бензопирена са кан-церогеним својствима.
У Панчеву је 9 пута нападана и запаљена ,,Азотара, ,,НИС'', просуто је и сагорело 80.000 тона нафтних производа, 3.000 тона алкалних материја, 1400 тоне винил хлорида, 21.000 тона етилен дих-лорида и 800 тона хидрохлорне киселине. У ваздух је испуштено 20 тона винил хлорида, изливено је 8 тона живе. У ,,Петрохемији'' у Панчеву гађан је резервоар са винил хлоридом за израду плас-тичних маса, сагоревањем је отврован и канцероген, са оксидом угљеника, чађи, настаје хлорово-донична киселина и бојни отров фозген. У средини хипоксије под дејством светлости настаје бојни отвов фозген оксид, отровнији од фозгена. После три дана ове облаке густог дима са чађи ветар је однео на северозапад до краја Европе, Шведске и Норвешке.
У Крагујвцу је разрушена фабрика ,,Застава'', излило се у Лепеницу неколико тона трансфор-маторског уља са ПХБ – полихлорид бифенилом и тешким металима, загађене су подземне воде и речни токови, резервоари воде.
У Новом Саду разрушена је Рафинерија нафте, поред реке и филтрационих бунара пијаће воде. Уништено је 100 резервора Рафинерије нафте, са великим пожарима, облацима чађи и сумпор диоксида, излилло се у сабирни канал и реку Дунав 130 тона сирове нафте и нафтиних деривата.
У руднику бакра у Бору бомбрдовањем су унуштена 3 велика трансформатора са по 25 тона уља, око 100 кондензатора са уљем у коме се налази ПХБ - полихлорид бифенил, оштећена је електромрежа и прекинута производња сумпорне киселне, испуштене су велике количине сумпор диоксида.
У селу Богутовац поред обале Ибра уништено је скадиште нафте и исцурело 565 м3 дизел го-рива и загадило подземне воде и ток реке Ибар.
У Новом Београду је уништена топлана и електроцентрала непосредно уз реку Саву, уништено 8 резервоара тешког уља и 1 резервоар бензина, део уља је изгорео а део се излио у околно земљиште и загадио подземне воде и ток реке Саве.
У Прахову је оштећено складиште нафте поред реке Дунава, нафта се излила у Дунав и дани-ма се видела нафтна мрља како путује за Црно Море. У земљи су остале и неексплодиране бомбе.
У Приштини су бомбардоване стамбене зграде, војни објекти, фабрика пластике и складиште нафте ,,Југопетрола''. Због заосталих минско експлозивних средстава није могло да се утврди за-гађење окружења.
Ово је само део НАТО разарања СРЈ који је уништио еко систем СРЈ са опасним последицама по здравље њених грађана, смртоносним повредама, тровања опасним хемиским и канцерогеним материјама, масовним пострауматским стресним пормећајима и сакаћењем, социопатолошке дест-рукције и јасним изменама психичког статуса бројног грађанства, мутација флоре и фауне, смањење имуног статуса грађанства (мутације гена, учесталост алергијеа, смањења отпорности на средства контаминације).
У овом рату НАТО је користио и касетне бомбе на 1.072 локације из 2.300 контејера са 37.000 пројектила. По своме дејству касетне бомбе су запаљиве, противпешадијске, за уништавање писта, за полагање као мине, хемијске, пропагандене, уништење електро мреже. На Копаонику је бачен огроман број касетних бомби, посејане су као жито, изгинуло је 200 особа а рањено више од 450 особа, 33.000 касених бомби није експолодирало при паду, остале су као мине на тлу, минирано је 290 области Србије, у 16 општинских атара ван КиМ.
Коришћене су и тзв графитне бомбе за уништвање електро мреже, које паучинастом мрежом ситних каблова изазивају кратке спојеве, развијају високу темпреату електролукова од 4.0000 С0 са пожаром. Из атмосфере пада киша праћена електричним пражњењем, и град чворавог облика који се тешко топи; верује се да тиме се утиче на промену климе, постојање радиоактивности и токсич-ности контјнера и влакана, за шпијунско извиђање беспилотних летилица, изазивања психолошких ефеката код грађана. У СРЈ је на овај начин уништено 70% електо мреже.
Бомбардовањем СРЈ 1999. године извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, са 1.150 борбених авиона лансирано је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, уништно 78 индустријских и 45 енергетских постројења, испуштено је на хиљаде тона канцероге-них, мутагених и токсичних хемикалија, десетак отровних материја са листе забрањених хемикалија „Стокхолмском декларацијом“, запаљено око 150.000 тона нафте и нафтних деривата око 367.000 тона, уништено је више од 20.000 цивилних зграда и испаљено је најмање 31.000 пројектила са ОУ.
Дакле, припремљена је и буквално изведена геноцидна акција над становништвом СРЈ.
НАТО је 1995. у близини Хан Пијеска и Хаџића у Босни испалио 5.800 пројектила са ОУ по извешају НАТО, а по Миодрагу Пантелићу 10.800 пројектила ОУ.
Због тога је против починиоца кривичног дела покренут кривични поступак, али је обустав-љен. Кривичном пријвома није обухваћено штетно дејство отровних материја по здравље грађана, нису постојали озбиљни подаци о томе, непознат је прецизан податак о саставу бачених бомби, а постојало је више штетних сатојака поред осиромашеног уранијума, плутонијума. Истраживање је отежало недостатак прнецизног регистра канцер обољења, ваљане литературе, познавање касних последица продуженог дејства ОУ, плутонијума и других штетних материја на здравље људи.
Код лечених пацијената од малигних болести као последица НАТО бомбардовања разли-ковала се клиничка слика од пацијената лечених до 1999. Године. Тумори врата и главе на отво-реним деловима су брзо напредовали: планоцелуларни карцином образа је брзо напредовао и ме-тастазирао у паротидну ложу, што је захтевало радикалан поступак, карцином носне преграде је брзо напредовао захватајући хрскавичава ткина, пенетрирајући у коштани део, тумор образа се ја-вио на нетипичној анатомској локацији, малигни тумор доњег очног капка за кратко време је захватио ткива ока, малигни тумори образа код старијих становника као последица дејства ОУ су нетипично, некарактеристично напредовали. Сви ови тумори су захтевали радикални захват и оте-жану реконструкцију оштећених анатомских структура. Малигни тумори поглавине пенетрирали су у коштана ткива, млигни тумор горње вилице пенетрирао је у све кости вилице, доспео до средње лобањске јаме, што је захтевало обиман радикални хиушки захват са жртвовањем анатомских органа.
Према личној статистици аутора види се да је број малигних тумора у Србији од 2002 до 2010 повећао до 168%. Запажено је да се анатомски положај малигних тумора ових пацијента разликовао од пацијената опреисани од истих тумора до 1999. гоине. Време преживљавања оболелих разлико-вало се код пацијената оболелих до 1999 : од базоцелуарног карцинома после хирушке интервенције сви оболели пре 1999. су преживљавали, јер не метастзирају, док само 85% преживљава оболелих од 2002. до 2010. године. Прживљавање оболелих од планоцелураног карцинома код пацијената оболелих пре 1999. је 80%, а код пацијената после НАТО бомбардовања само 60%. Повећање мали-гнитета је дошло због промене патохистолошке структуре самих карцинома, агресивинији су, брже напредују и раније метастазирају.
А шта је са малигним болестима дисајних, дигестивних, уринарних, хематопоетских и других система и менталним здрављем људи? И они су страдали и страдаће.
Инциденца малигних болисти код становника СРЈ и Р. Српске је евидентно повећана. Државни органи и институције са мандатом да истражују и верификују малигна обољења због НАТО бомбар-довања СРЈ безочно избегавају да се изјасне да су ова обољења последица контаминације ОУ, плу-тонијумом и других канцеригених материја као последица НАТО бомбардовања СРЈ. То је неморал-но. Једино Скупштина АП Војводине преко посланика Зорана Вранешевића се обратила ЕП са чи-њеницама о последицама НАТО агресије на СРЈ са захтевом за међународну помоћ у санацији. Ова књига аутора др. А. Рачића је први, пионирски, рад једног медицинског стручњака Србије који је скренуо пажњу на огроман проблем последица по здравље НАТО агресије на СРЈ са очигледним геноцидним намерама агресора са далекосежним последицама које угрожавају биолошки опстанак становника СРЈ и Р. Српске. Апсолутно је оправдана иницијатива др. Рачића да се оснује НАЦИО-НАЛНИ ИНСТИТУТ ЗА ПОСЛЕДИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ. Аутор ове важне књиге је урадио што је могао и са ентузиастима је основао Развојну академије Србије РАС за биолошки опстанак нације.
Канцерогене материје којима је НАТО агресор загадио наше тло, воде, биолошки свет имају огромно дуго време полурапада, природним процесима круже од ваздуха, тла, воде, биљног и живоињског света, преко хране и воде допирући до сваке живе ћелије нашег организма, утичнући на генетску структуру доводећи до масовних ко зана каквих нових болести и телесних поремећаја геноцидни размера до биолошког нестанка нације. Зар може постојати већи проблем и важнији задатак једне нације и државе? Не. А ми сви жмуримо пред катасгрофом која тек долази.

Др. Добросав Никодиновић



dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Sat Jan 07, 2017 6:36 pm

[b]Земља фараона[/b]

Сама кула од не-знам-ни-ја-колико спратова, која ће красити мегаломански пројекат на обали Саве, и фараонова огромна гробница по намени личе једно на друго
Аутор: Горан Марковићсубота, 07.01.2017. у 08:15

Покушавао сам да се присетим на шта ме подсећа пројекат „Београд на води”; знао сам да има неку јасну историјску аналогију али дуго нисам успевао да из сећања призовем било какав сличан случај. А онда ми је одједном, из ко зна којег дела несвесног, искочио филм који сам као дете обожавао. Пронашао сам га на интернету и сео да га погледам сада, после толико година, да проверим да ли ме дечачке успомене варају.

Реч је о „Земљи фараона”, америчком историјском спектаклу снимљеном 1955. године у режији Хауарда Хокса. Као један од аутора сценарија потписао се и сам Вилијам Фокнер. Радња се одвија у Египту, средином трећег миленијума пре наше ере. Фараон је опседнут припремама за изградњу пирамиде из које ће кренути у свој други, загробни живот. Али у градњи његове будуће гробнице потребан му је неко ко ће смислити савршен начин на који ће заувек бити сачувани тајни пролази који воде до његовог тела и енормног блага које ће с њим бити покопано. Незадовољан понудом домаћих архитеката, он ангажује странца, генијалног градитеља који се налази међу заробљеницима из фараоновог последњег ратног похода. Ова понуда, међутим, садржи и паклени додатак: градитељ ће, због сигурности, бити погубљен оног тренутка кад гробница буде завршена. Архитекта, као прави патриота, пристаје на то у замену за слободу свог народа.

Ту се појављује компликација у виду заводљиве кипарске принцезе. Она открива огромну збирку финих златних предмета и накита које фараон чува за свој загробни живот. Користи своју лепоту и лукавост да би постала његова друга жена и одмах покушава да се докопа једне раскошне огрлице. Али фараон јој то не дозвољава, уз објашњење да ће му све то силно злато бити потребно за трошкове на оном свету, с обзиром на то да тамо остаје заувек. Опседнута благом које јој је надохват руке, кипарска принцеза кује заверу у којој гину сви, од фараонове прве, добре и смерне супруге, до извршиоца завере и, на крају, самог фараона. Једино принцеза остаје жива, дочекавши да постане краљица Египта. Али, авај, баш у том тренутку почиње да функционише савршени механизам заштите фараоновог тела и његовог блага, па новопечена краљица остаје заувек заробљена у огромној пирамиди. Страни архитекта и његов народ ипак се спасавају, захваљујући доброти фараоновог заменика, и одлазе срећни својој кући.

У чему је, дакле, аналогија? Пре свега, у самој изградњи „Београда на води” и египатске пирамиде. У оба случаја, владар с неограниченом моћи жели да се спасе пролазности живота. Сама кула од не-знам-ни-ја-колико спратова, која ће красити мегаломански пројекат на обали Саве, и фараонова огромна гробница по намени личе једно на друго: они ће ту остати заувек као споменик њеном градитељу и представљати сведочанство о његовој немерљивој моћи.

Затим, време и новац који су потребни да би се обе грађевине саградиле. То се постиже на истоветан начин – насиљем над великим делом становништва. Годинама су људи у древном Египту стењали, грцали и умирали остварујући сан једног човека. Годинама ће се одигравати слична ствар и на савској обали. Читаве генерације платиће својим несрећним судбинама идеју једног човека да себи подигне споменик. Јер, неће страдати само они млади људи који су побегли у свет да не би, на овај или онај начин, били принуђени да учествују у овом бесмисленом подухвату. Страдаће и они који ће ту остати и, заједно са својом децом и децом њихове деце наставити да живе у граду чији ће заштитни знак бити наказна грађевина.

Остаје нам да разјаснимо и принцезину појаву, односно, што би Французи рекли: „cherchez la femme” (потражите жену). Мислим да је њена појава Хоксу послужила као синоним за похлепу. У њој су оличени сви они лицемери, и мушког и женског пола, који из личног интереса величају апсолутног владара, подилазе му преко сваке мере доброг укуса, али истовремено и сањају о његовом крају, верујући како су они управо ти који су на реду да владају и надајући се богатом плену који ће том приликом зграбити за себе. Наравно, нису свесни замке коју им је поставио одлазећи полубог. Како у филму, тако и у овој нашој причи, једини који на крају из свега излазе као добитници јесу инострани архитекта и његов народ који ће добити слободу, односно, у овом другом случају – новац.

Посматрајући догађаје око градње египатске пирамиде од пре пет миленијума, затим Хоксов прилично неуспели филм о томе (на мене је као дете оставио снажан утисак али данас ми изгледа дозлабога наивно), као и ово што се одиграва у мом граду на обали Саве, не преостаје ми ништа него да цитирам Борислава Пекића: „Маркс је казао да се историја понавља. Први пут као трагедија, други пут као фарса. Изгледа, међутим, да се сваки догађај једном одигран као фарса затим понавља као трагедија”.

Редитељ

dnikodinovic
Posts: 23
Joined: Sat Sep 10, 2016 9:42 pm
Contact:

Re: Борба за Рашку област

Postby dnikodinovic » Wed Jan 25, 2017 11:46 pm

[b]
ПОТАПАЊЕ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

Ове године Вучић планира да уради:

1. Коридор 10
2. Коридор 11
3. Аутопут БГД - Сарајево - Требиње,
4 Аутопут Приштина - Ниш,
5. Клинички центар у Нишу,
6. Нови Клинички центар у Београду,
7. Клинички центар у Новом Саду,
8. Клинички центар у Крагујевцу?
9. Дечју Клининику у Београду у Тиршовој,
10. Београд на води/Сави
11. Полицијске куле у Кнез Милошевој са неколико хиљада квадратних метара.

А сиротиња умире на праговма својих кућа од обичне зиме, немају ни за хлеба ни огрев.
А сваке годоне губи по један град у Србији.
Једино што је све више пустих села у Србији.
О чему се овде ради? Да ли сам ја луд што мислм да што је много много је брате?
Да ли он то има намеру да нас потопи са Београдом на води?


Return to “Питајте и дискутујсте са нашим гостима”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest