|
Po zavrsenom ispovedanju grehova, duhovnik je procitao razresnu molitvu. Tada je zli duh ustima posednute kriknuo:”Sta si to uradio!? Ja sam se trudio i pisao njene grehe ceo zivot, a ti si za jedan sat obrisao celu moju hartiju!”
O osvecenju stana
Evo sta je ispricao arhimandrit Amvrosije (Jurasov):”Sluzio sam u parohiji, u Zarkom Jurevskog rejona, Ivanovske oblasti. Kod nas u kuhinji je radila jedna zena – Raisa iz Alatora. Ona je pricala da joj je muz bio pijanica, da je vikao i pravio izgrede. Raisa je pozvala svestenika, i on je osvetio kucu. Uvece se muz vracao s posla, zena ga je videla sa prozora i pomislila: da li ce osetiti da je kuca osvecena? Gleda a njega nema pa nema. I tako je proteklo skoro 15 minuta. Otvorila je vrata, i ugledala ga gde lezi u senu. Nije bio pijan, vec – trezan! “Sta tu radis? Ulazi u kucu!” – A on je odgovorio:”Ne mogu, za mene u toj kuci nema mesta”. – “Ma ulazi!” I on je cetvoronoske dopuzao do kuce. Dopuzavsi do stola, uzeo je radio i stavio ga na pod; ukljucio ga je, govoreci:”Hocu ovako da se utesim”. Raisa se zadivila uvidevsi koliko je velika sila osvecene kuce.
O duhovnim plocama
Ovo mi je ispricala jedna duhovno bolesna zena. Ona je u manastiru kupila plocu sa zvukom crkvenih zvona, dosla kuci i pocela da slusa. Samo sto je zli duh cuo zvuk zvona, ona vise nije imala snage da stoji na nogama, tako da se valjala po podu sve vreme dok su se cula zvona.
Oruzje protiv besa
Jedna duhovno bolesna zena me je zamolila da joj dam kasetu sa duhovnim pesmama (kaseta ima u ovom slucaju moc da pomogne, i ona je kao TV). Dala sam joj, a zli duh govori:”Ti si joj dala oruzje protiv mene. Sada se vise nece dosadjivati i tugovati”.
O odnosu prema Svetinji sa strahopostovanjem
Bio je slucaj, kada se duhovno bolesna zena nalazila u sobi, u koju tek sto su doneli prosforu. Poznato je koliko se necisti duhovi boje Svetinje, ali se ovog puta desilo nesto lose. I kao nemusti odgovor, zli duh se napokon projavio:”Ja se tih prosfora uopste ne bojim! Ako hoces sve cu ih pojesti?”
Potom se pokazalo, da su se zene, koje su donele te prosfore, svadjale oko toga koja ce od njih nositi za vreme mraza, a zatim su se putem smejale i praznoslovile.
120 pitanja
Desilo se tako nekako da mi je jedna duhovno bolesna zena pokazala 120 sujevernih pitanja. Pogledavsi ih, osmehnuo sam se:”Potpuna glupost”. Tada zli duh nije mogao da izdrzi, rekavsi:”Sta se ti smejes? Mi tim glupostima zamajavamo babe”.
“Samo se ti moli…”
Jednom mi je necisti duh na brzinu rekao:
- Tako ti radi samo jedno – ili se moli, ili citaj Svete Oce.
Kao odgovor na moju nedoumicu, on je sa zadovoljstvom objasnio:
- Ako se budes samo molio – neces znati Boziji Zakon, a ako budes samo citao – neces imati Boziju pomoc.
Strah Gospodnji
Strah Gospodnji – slava i cast, i veselje, i venac radosti.
Knjiga premudrosti Isusa, sina Sirahova 1:11-13
Oni koji se boje Boga, ne boje se napada besova.
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov
Strah Boziji je – cvrst stub pred licem neprijateljskim, ne rusi taj stub i neces biti zarobljen.
Prepodobni Jefrem Sirin
Pocetak premudrosti je – strah Gospodnji. To je aksioma duhovnog zivota, ciju je vaznost nemoguce proceniti. Bez tog krajeugaonog kamena se ne moze izgraditi zivot vecni. Posten covek se i u svetu boji da prekrsi zakon. Zar je to lose? Tim pre mi treba da se bojimo gneva Bozijeg. Neprijatelj ubacuje svoju misao: ne boj se. Ne! On nas uci da se ne bojimo, i da budemo drski i bestidni. Ali, desavaju se slucajevi koji razbistruju glavu cak i okorelim materijalistima.
Jedna zena je posle muzevljeve smrti vodila nacin zivota koji nije bio u potpunosti hriscanski: opijala se, dovodila muskarce kod sebe. I nesto cudno je pocelo da se desava u njenom stanu.
• Ko to prolazi po tvojoj kuhinji?
• Sused, - odgovarala je ona.
• A on ima kljuceve?
• Nekad davno sam mu ih dala pa ih je zadrzao…
Jednom, pijana, zaspala je za stolom u kuhinji. Probudila se zbog toga, sto ju je neko budio, drmajuci je za rame. Probudivsi se, uvidela je pred sobom nepoznatog muskarca, koji je, snazno udarivsi rukom po stolu, povikao:”Kada ces prestati da pijes?”
Zena je skocivsi htela da ga izbaci iz kuhinje, ali se on u njenim rukama …rastvorio. Odmah se otreznivsi sta se desilo, otrcala je u Crkvu, i zamolila zenu koja tu radi da joj da tri litra Krstovdanske vodice. Vrativsi se kuci isprskala je ceo stan.
A za to vreme u susednom stanu, u kuhinji, sedela su dva penzionera sa flasama i pecurkama. Razgovor je tekao mirno, dok lagan sum sa tavanice nije privukao njihovu paznju.
- Kolja, pogledaj…
Iz otvora je na njih gledala …glava.
• Ko si ti? – jedva je procedio domacin.
• Ja? Iz susednog stana? Ona je tamo sve pokropila vodom, i isterala me. Hteo sam da ostanem kod Nadke, kod nje je tako prljavo…mozda cu ostati kod vas?
- Sta? Odlazi odavde! – povikao je Nikolaj.
Ova prica nije izmisljena. Cuo sam je prilikom osvecenja tog stana.
Ne imati straha Bozijeg – znaci ne bojati se kazne. Treba nauciti ziveti tako, kao da se sve vreme ide pred Licem Bozijim. Ko se zbog ljubavi boji da rastuzi Tvorca i pritom neprekidno u srcu nosi secanje na Milosti Bozije, tome nije strasan ni djavo, ni covek, on se ne boji smrti. Covek koji se nada u vecni zivot njemu Strah Boziji otkriva duhovnme oci, i on gleda puteve Gospodnje, vidi njhovu Blagost i Ljubav Boziju prema nama, gresnima. On shvata, koliko Gospod zeli da nas spase. Kakav porazavajuci osecaj je tada u nasoj dusi! Mucimo se, stradamo, vidimo zbog cega nas kaznjava Gospod, ali nas ispunjavaju blagodarnost i ljubav. Tada shvatamo, da nas Otac Nebeski tako spasava od vecne pogibije. I ljubav prema Tvorcu nam daje snage ne samo da prezivimo muke i bol, nego i da idemo dalje za Njim, pokoravajuci se Njegovoj Volji.
…U mestascu Mali pod Starim Izborskom, na groblju pored Crkve, nalazi se grob, koji poklonici veoma postuju. Veliki beli Krst, i kandilo koje pred njim gori. Ovde pociva upokojen u Gospodu veliki podviznik blagocesca – Matej Malskij. Gospod mu je kao mladom poslao bolest, tako da nije ustajao sa kreveta. Smrad, koji je izlazio iz rana i rana od lezanja na telu, je uzasavao rodbinu koja ga je negovala. Ali sam bolesnik je bio radostan i svetao, i sa njegovih usta nije silazila blagodarna molitva Gospodu, i tvorio je on cudesa silom Bozijom, isceljujuci bolesne, koji su mu dolazili, i zadivljujuci svojom prozorljivoscu i urazumljivanju tuznih.
Slicni podviznici postoje i u nase vreme. Proslo je svega nekoliko meseci, kako je otisao Gospodu bolesni Mitenjka. On je ziveo na obali jezera Iljmenj pod Starom Rusijom. Imao je nesto manje od 90 godina, a razboleo se kad mu je bilo sest. Poliomijelit ga je pretvorio u bespomocnog bogalja. Zgrcene noge su mu prirasle za telo, a desnu ruku uopste nije mogao da koristi. Po ovozemljskim shvatanjima njegov zivot je bio nepodnosljiv, a on je sav svetleo radoscu i srecom… Kada sam prvi put video Mitenjku, tako me je zadivio da nisam mogao jezik da pokrenem, da bih ga upitao nesto, kao sto je uobicajeno sa Bozijim Ugodnicima. Nikada nisam cuo Mitenjku da se zali na svoju bolest. Naprotiv, njegovo srce se cepalo od zalosti zbog ljudi, koji ne shvataju radost opstenja sa Bogom i koji ginu u porocima. I zaista:”Strah Gospodnji nasladjuje srce, i daje veselje i radost, i dugotrpljenje” (Knjiga Premudrosti Isusa, sina Sirahova).
A starica Marija? U pustom selu pod Novgorodom, u jednoj razrusenoj kuci, lezi starica od 89 godina. Ona ne moze da pokrece ni ruke ni noge. Ne moze da se okrene sa jednog na drugi bok, a svojom molitvom izgoni neciste duhove iz ljudi. I kakvu zahvalnost prema Bogu ima za sve!
Kada posmatras te ljude, razgovaras sa njima, sreca ispunjava srce. Kako je velik nas Gospod, kako je mnogomilostiv! Pretvara bolesti i nevolje u radost, dajuci silu nemocnima! Samo dragi moji imajte strah Boziji, volite Boga i ne ropcite. Zapamtite da smo ovde samo na kratko, a Carstvo Bozije je vecno. Mozemo se vecno muciti!Na nama samima je da izaberemo. Gospod nas nece terati na silu u raj.
IZ BELEZAKA
Voda se pokvarila
Jednom sam blagoslovio dve duhovno bolesne, koje su, primecujem, s neverjem mislile o Pravoslavlju, da pretacu osvecenu vodu. krOz neko vreme je pritrcala zena koja radi u Crkvi, govoreci da se osvecena voda pokvarila. Kada sam prisao, uvideo sam da je sva voda postala gusta I zuta, I cak je neprijatno mirisala.
Molitva sa greskama
Za vreme molitve za bolesne, zamolio sam jednu vernicu da procita molitvu. Ona je pocela da je cita nepravilno akcentirajuci. Besi su jednoglasni povikali:”Snaga se gubi, snaga se gubi!”
Popovi – “TV gledaoci”
Jedan, tada jos neocrkovljen covek mi je pricao, kako je na praznicnoj sluzbi, na kojoj je bilo mnogo svestenstva, stajao zajedno sa svojim duhovno bolesnim poznanikom, kada je za vreme svecanog vhoda svestenosluzitelja bes povikao ustima njegovog pratioca: “To su popovi –TV gledaoci! Ja se njih ne bojim!” poznanik mi je tad rekao da pre toga njemu uopste nije padalo na pamet da se oni koji gledaju televizor besovima poznati.
Jos jednom o televizoru
Iz Tihvina je u manastir dosla jedna zena radi molitve za isterivanje necistih duhova. Posto je molitva citana dva puta nedeljno, bolesnica je iznajmila sobu u gradu. Kroz neko vreme posle toga, kako je Raisa pocela dsa ide na molitvu I prisustvuje Sluzbama u manastiru, iz njenih usta je siknula pena. “Izlazim preko vazduha I pene!” – vikao je bes njenim ustima I naravno svim silama se trudio da se suprotstavi tome.Uz njegovu “pomoc” gazdarica je odjednom otkazala sobu Raisi, naljutivsi se na nju. Zena je onda iznajmila sobu u drugom mestu, kod jedne zene koja je bila vernica, isla u manastir, ispovedala se, pricescivala I drzala Svete ikone.samo sto je Raisa presla na novo mesto, pena je prestala da joj ide na usta, a bes je rekao igumanu:”Ti si nista! Ja te se ne bojim, ja sam domacin u kuci!” do promene je doslo kako se posle pokazalo samo zbog postojanja televizora. Raisa je ponovo morala da promeni stan,I bes je ponovo poceo da izlazi preko pene.
“Gresi se oprastaju…”
Jedne veceri, kad smo zajedno citali vecernje pravilo i kada je ctec dosao do poslednje molitve: “Ispovedam se Tebi Gospodu Bogu mome i Tvorcu…”, bes je povikao:”Gresi se oprastaju! Gresi se oprastaju!” eto sta znaci usrdno ispovedanje grehova i pokajanje na molitvi.
Blagodat svestenstva
Jednom sam ustavsi dao sinu da procita molitve za bolesnike I za zaklinjanje besova (on je po profesiji bio sofer). Bes se zasmejao. “Ja se ne bojim njegovog zaklinjanja! Vama, svestenicima je data vlast nad nama, a njemu – da vozi automobil”.
Kako je ziveo, tako je i umro
U jednoj parohiji je ziveo muskarac, bivsi rejonski milicioner, covek koji se cesto opijao. Kada se njegova zena obratila ka Bogu I pocela da ide u Crkvu, on ju je toliko grdio, sta joj sve nije govorio bez razmisljanja I na kraju ju je potpuno isterao iz kuce. On je umro veoma lose. Doziveo je u pijanom stanju udar u staji, gde su ga posle jednog dana nasli susedi.
O sili posta
Jedna bolesnica ( u kojoj je sedeo bes stomakougadjanja) je zatrazila moj blagoslov da ode kod poznatog starca, koji bi nad njom procitao zaklinjanja. Ja sam je blagoslovio.
Ona je dosla kroz neko vreme, i ja sam je upitao:
• I kako je bilo?
• Nista nisam osetila kada je citao.
Tada je bes iznutra zlobno rekao: "Hteo je da istera mene, a sam se najeo kobasice! On ne zna da je mene moguce isterati samo postom i molitvom!?”
Jerusalim, Jerusalim…
Jednom su vernici poceli da razgovaraju o Svetom gradu Jerusalimu. Bes se takodje projavio:”Jerusalim je – vas, a zitelji su – nasi”.
Eto sta znaci ne priznavati Isusa Hrista.
Nedostojno pricescivanje
Vernici koji su posmatrali snazan napad epilepsije su zalili bolesnicu i saosecajno govorili svesteniku, koji je stajao pored: "Oce, kako je to moguce? Pa ona dolazi u crkvu, i cesto se pricescuje, kako je onda bes u njoj?” Bes je, cuvsi te reci, povikao: "Tako kako se ona pricescuje moguce je pricescivati se svaki dan! Ja se takvog Pricesca nimalo ne bojim!” Zatim se pokazalo da se bolesnica nije spremala za Pricest po pravoslavnom cinu. Dato nam je veliko Tajinstvo, ali mi moramo imati i veliko strahopostovanje prema Njemu!”
Zahvalni moleban
Jednu bolesnicu sam posavetovao da odsluzi zahvalni moleban za svoja iskusenja, kako bi Bogu zahvalila za nevolje. Samo sto se saglasila, njen bes je zavapio: "Sta to radis? Glupaco!” – I ona je pala na pod, kao pokosena.
Sestopsalmije
Kada su za vreme Sestopslamija u hramu iskljucili svetlost i upalili svece, bes se uznemirio: "Uh, kako je strasno! Kao u stara vremena!” A kroz neko vreme je dodao: "Ja sam smislio sve novotarije u Crkvi!”
Zooloski vrt
Jednom je bes progovorio ustima posednute:
• Ne svidja mi se kod vas! Zasto me tako mucite? Hocu u zooloski vrt!
• Zveri su takodje Bozija tvorevina, - zacudio sam se. – kako to da hoces da ides u zooloski vrt?
• Zveri jesu tvorevina, ali je zooloski vrt – zabava. A zabava je – nasa!
Krsni znak
Jer se Krstom ogradjujemo, neprijatelju suprotstavljamo, ne bojeci se tog lukavstva, ni : jer je gordi unisten i povredjen na drvetu Silom Raspetog Hrista.
Krst Tvoj Gospode, osvecuje: Njime se isceljuju gresi raslabljenih: Tebi pripadamo, pomiluj nas.
?ktoih
Koliko mnogo citamo o strasnom nasem oruzju – Casnom Krstu! Prisustvujemo sluzbama, koje su posvecene Njemu, proslavljamo ga, ali dok iz svog iskustva ne osetimo svu njegovu vlast i silu, nase znanje ostaje povrsno. Samo sa ukrepljenjem i ociscenjem duse pocinje da se otkriva znacenje Krsta u nasem zivotu. To je pravo Pravoslavlje: samo uz duhovna iskustva pocinjemo da shvatamo duhovne stvari. Upravo je tako. Jer onda ona ne prilaze, vec potpuno ulaze u nas zivot, postajuci deo nase prirode.
“Krsni znak je ograda verujucih i pobedonosno oruzje nad nevidljivim neprijateljima” – govori Sveti Teofan Zatvornik. I tim oruzjem mi sve savladjujemo!
Obracajuci se Bogu u zrelim godinama, kako se to danas cesto desava, mi nemamo navika za ono sto je najvaznije, za ono sto je bogougodno. Ono sto je pagubno je uslo u nase telo i nasu krv i protivi se pravilnom duhovnom uzrastanju. Obozavamo se jednom, dvaput, i tek tada pocinjemo da shvatamo vaznost svega sto je u Crkvi. Ali greske nas cesto skupo kostaju, pa je bolje uciti se na tudjim, nego na svojim.
Pre svega treba usvojiti pravilo: svaki dan se osenjivati krsnim znakom i zahvaljivati Bogu. Cim ujutru otvorite oci, odmah na sebe stavite pravilan krsni znak, pravilno i bez zurbe, a umom uznesite zahvalnost Tvorcu za to, sto vam je darovao jos jedan dan za spasenje. Cak iako ste bolesni, stradate i mucite se, to pravilo treba obavezno ispunjavati. Dobro je ukoliko blagodarnost Bogu postoji i u srcu a ne samo na recima. Treba vaspitati sebe, razmisljajuci neprekidno o vaznosti blagodusnog nosenja Krsta. Sveti Jovan Zlatoust kaze: ”Nije dovoljno izobrazavati Krst samo prstima, vec tome treba da prethodi srdacno raspolozenje i cvrsta vera. Ako ga tako izobrazis na svom licu, onda nijedan od necistih duhova nece moci da ti se priblizi, videci taj mac kojim je on porazen, videci to oruzje od kojeg je on dobio smrtonosnu ranu. Pa ako i mi sa trepetom posmatramo mesta na kojima se kaznjavaju prestupnici, onda mozete da zamislite kako se uzasavaju demoni, videci oruzje kojim je Hrsitos razrusio svu njihovu silu i odsekao glavu zmiji. I tako, urezi Krst u svom umu i zagrli (u mislima) to spasonosno znamenje nasih dusa. Kada imamo Krst, tada demoni vise nisu strasni, ni opasni”.
Krsnim znakom se treba osenjivati pre umivanja, pre izlaska iz kuce, pre pocetka svakog posla – u toku celog dana, do odlaska na spavanje. Ukoliko to ne radimo, treba da se kajemo zbog svoje nemarnosti. Takva nemarnost je nedopustiva, jer je to velika stvar u ova nasa vremena u kojima vladaju zli duhovi.
Neprekidno slusam ovakve izjave:
• Slavili smo rodjendan na poslu, i od tada me boli ovde…
• Obukla sam haljinu koju sam dobila iz inostranstva…
A ja umesto odgovora pitam:
- Da li ste se prekrstili, pomolili, blagoslovili, osvetili? Ne? Pa zasto se onda cudite?! Pa zar mi ne stavljamo prste u uticnice, znajuci da ce nas udariti struja, i zar ne postujemo saobracajna pravila, jer bi njihovo nepostovanje moglo da dovede do onog najgoreg. Zbog cega onda prenebregavamo duhovne zakone, podvrgavajuci time i dusu I zdravlje (pa samim tim I zivot) opasnosti? Nije li vreme da naucimo azbuku duhovnog zivota?
Samo Krstom i molitvom mozemo izbeci greske I iskusenja, strahove i besovke napade, i odgoniti bol duse i nemir srca. Mnoge nase bolesti prouzrokuje neprijatelj. Iznenadni bol u slepoocnicama, u stomaku… - prekrstite se, prekrstite bolno mesto, pomolite se…Ako umesto toga pocnete da razmisljate o suncevoj svetlosti, o magnitnim burama, to samo moze da ide u prilog necistim duhovima. Oni vas teraju u bolnice I truju tabletama.
Cak stavise, neprijatelju se veoma svidja kad mi verujemo astrolozima i slicnim laznim gatarama. Sve je to - sluzenje necistim duhovima, i razne vrste magije. Baveci se takvim stvarima, odvajamo se od Crkve sa svim posledicama koje proisticu iz toga.
Jedan poznanik mi je ispricao kako ga je jednom bes vodio po gradu:
- Posao sam da posetim prijatelja, ali on nije bio kod kuce. Izlazeci iz voza video sam ga kako ide ulicom. Posao sam za njim, a on kao da me ne primecuje, skrece za ugao. Kad ja tamo – a ono nema nikoga. Tek tad sam se setio da se nisam prekrstio izlazeci iz kuce I da mi se bes smejao zbog toga.
Moze se postaviti pitanje:
-A zasto mi to ne primecujemo? Ne krstimo se, i nista slicno nam se ne desava?
Odgovaram:
- Vi koji se krstite i tako i tako se nalazite pod uticajem neprijatelja. Besima vi niste ni interesantni: ko je zaokupljen ovosvetskim stvarima je u njihovoj vlasti. Ali covek treba da se obrati Bogu, da pocne sebe da ispravlja, kako bi “aktivirao” duhove zlobe: tada im — plen neprimetno izmice.
Veoma cesto bivamo kaznjeni za elementarno nepostovanje duhovne “tehnike bezopasnosti”.
- Rano ujutru sam usao u vrt i pojeo jagode ne prekrstivsi ih – pricao mi je jedan vernik. – Samo sto sam poceo da ih jedem, osetio sam da i nesto grebe grlo – kao da su mi mravi usli u usta. Pogledao sam ruke i one su bile sve u plikovima…Posle toga nekoliko godina nisam mogao da se resim groznice. Svako leto sam imao temperaturu do 40, sve je oticalo i svrbelo me.
Tako mi na sopstvenom iskustvu shvatamo Silu i znacenje Krsta u nasem zivotu. “Nikada – kaze Sveti Jefrem Sirin, - ne zaboravljaj da se ogradjujes krsnim znakom, i pokidaces mreze koje je za tebe pripremio djavo; jer je napisano: "Na putu, kojim sam isao, oni tajno postavise mrezu za mene" (Ps. 41,3). Uvek osenjuj sebe krsnim znakomi zlo se nece pribliziti tvom duhu”.
Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom. (Mt. 17:21)
Bolesni imaju najvise problema sa molitvenim pravilom. Oni cesto ne mogu da se prinude na molitvu, neprekidno se izgovarajuci poslom, porodicnim obavezama, decom…A ukoliko pocnu sa molitvenim pravilom, obicno se toliko opterete, da veoma brzu posustanu i ohladne prema molitvi. Pritom, oni se secaju kako su bili “molitvenici”, kako su ustajali nocu, pravili poklone…
• Kako je bilo dobro i sve smo izgubili… - s odusevljenjem pricaju oni.
Tako se neprijatelj samo igra s nama, i zato je vazno, da duhovnik svakom bolesniku da pravilo prema njegovoj snazi, a zatim uputi da ga ispunjava onako kako treba. Drugim ljudima ne treba pricati o svojim molitvenim podvizima i uspesima. O tome treba pricati samo sa duhovnikom ili starcem. Pravi molitvenik se moze poznati po plodovima molitve, a ne po razgovoru o njoj. Posle toga, kad ojacamo u molitvenom pravilu, uz Blagoslov duhovnika, mozemo se moliti i nocu neko vreme . Ali to sve mora da bude uz Blagoslov duhovnika.
Trudite da se da vise citate o molitvi, pravite beleske za sebe onoga sto vam je blisko srcu. Skupljajte duhovni biser u svoju riznicu: on ce u potrebno vreme doneti svoj plod.
Samocinie je strasno, a narocito je ono pogubno u molitvi. Treba neprekidno citati molitve u hramu, dok se svestenici spremaju za Liturgiju. Moze se citati pravilo pred Pricest, kanoni. Posle Sluzbe obavezno treba citati zahvalne molitve posle Pricesca. Tako se bolesni, od kojih mnogi cine svoje prve korake ka Crkvi, privikavaju na zvuke molitve, pamte reci i uce da ih pravilno akcentiraju. Nedopustivo je pogresno citati molitve, nepravilno akcentirati reci. Zbog toga je u prvo vreme potrebno na to obratiti narocitu paznju. Dalje – citanje na slavjanskom jeziku, objasnjenje znacenja reci koriscenjem recnika. Pozeljno je u kuci imati magnetofon i zapise duhovnih pesama, pouka, Sluzbi.
Oni koji su koliko-toliko prisli Gospodu, obicno usnu molitvu smatraju drugostepenom i odmah zele da zadobiju Isusovu molitvu, zaboravljajuci pritom, da “svako voce ima svoje vreme”. Vernici koji su nedavno poceli da dolaze u Crkvu pocinju da upraznjavaju nesto sto je svojstveno monasima ili iskusnim ljudima u duhovnom zivotu. Treba se uzdrzavati, i truditi se da se sve osvaja postepeno, ali temeljno.
Molitva treba da postane nasa nasusna potreba, neprekidno delanje. Cim osetimo da nas Gospod cuje, i da nasa molitva ne ostaje uzalud – ona za nas postaje radost i uteha.
Za bolesne su veoma vazne zahvalne i pokajne molitve. Naravno, zahvalnost Bogu Koji nam je dao vreme za pokajanje i ispravljanje treba da bude osnovno stanje duse. Procitajte pokajne uzdahe Prepodobnog Pajsija Velickovskog ili stihove Georgija, zatvornika Zadonskog.
O Boze! Da li trazim vecna ili prolazna blaga,
Sve ce biti kako Ti hoces, a ne kako ja hocu,
Premudri u svetu zele samo jedno,
A bezumni sve: sta ce naci? Nista!
Ne treba da zaboravimo da je molitva – nase oruzje. Ali je ono samo tad opasno za besove kad umemo da ga koristimo. Zato obratimo posebnu paznju na usredsredjenost, nerasejanost nase molitve. Ne zurite! Neka nas uzdah Bogu bude kratak ali s paznjom.
I na kraju, nocu da napomenem da su za uspeh u molitvi potrebni odredjeni uslovi, od kojih su najvazniji: poslusanje, smirenje i trpljenje. A takodje i bezbriznost.
Opstepoznata je i vaznost posta, ali se mora primetiti sa cudjenjem, da se nikada kao danas tako slabo nije postovao post. Pravila posta su pretvorena u neki etalon, nedostizan vrh, koji treba imati pred ocima, ali na koji nije neophodno penjati se. Ali, bez upraznjavanja posta se ne mozemo spasti.
Danas na pitanje: "Da li drzite post?" – cesto dobijas standardni odgovor:
• Ne, ja sam bolesna.
• A od cega?
• Bole me noge i ne mogu uopste da hodam.
• Pa zbog cega vam post onda smeta?
• Ne znam…
Post nije samo uzdrzavanje od hrane, niti ogranicavanje kolicine hrane koju uzimamo. Post je ritam zivota nase duse, njeno disanje. Kada narusavamo post, nasa dusa ogrubljuje i nije sposobna da se moli, niti da savlada bilo kakvu tugu. Osecanja onda postaju ovozemaljska, a ne duhovna. Placemo i ridamo, ali ne zbog toga zbog cega bi trebalo. Ne placemo zbog svojih grehova, vec iz samosazaljenja.
Zaboravljamo da je Rusija krstena pre hiljadu godina, da su nasi preci sveto postovali postove, i da se njihovo narusavanje smatralo najozbiljnijim grehom. Covek koji nije drzao post se smatrao kao jeretik, otpadnik, neprijatelj Crkve. Pa tako u stvari i jeste! Godisnji ritam postova i posnih dana u nedelji nam je predat genetski, i njegovo narusavanje vodi narusavanju funkcionisanja celog organizma. A da ne govorimo o dusi. Nikakva dijeta nece pomoci, gladovanje niti polivanja nas nece spasti, ako se ne vratimo na svoje iskonsko, ako ne budemo strogo postovali Svete Postove Pravoslavne Crkve.
Teskoce drzanja posta su izmisljotina. One bi bile zelja da postoji odlucnost… jedna bolesnica mi je sa odusevljenjem ispricala da joj je stitna zlezda postala normalna posle nekoliko meseci strogog posta. Ali sta je tu zacudjujuce? Jer mi mnoge bolesti i dobijamo upravo “kao nagradu” za nepostovanje posta…
Necu govoriti o tome cime se savremeni covek hrani. O tome pisu lekari, a ja sam hteo da skrenem paznju bolesnima na to sta ne smeju da upotrebljavaju. Narocito ukoliko su duhovno bolesni i u njima “zivi” bes.
1. Ne treba uopste jesti meso jer ono snazi necsitog duha.
2. Isto se odnosi na slatkise, cokoladu I kafu.
3. Zabranjuje se upotreba vina jaceg od 16 gradi, a pozeljno je da se uopste ne pije. Za one ljude koji stradaju od zelje za vinom, pitanje njegove upotrebe potpuno otpada. Odgovor je jednoznacan – ne sme se piti!
4. Torte, sladoled, zvake, pepsi, koka-kola i slicni gazirani napici su takodje pod zabranom.
5. Moraju se izbegavati i ljuti sosevi inostrane proizvodnje
6. Savetujem da se manje upotrebljava beli hleb, krompir, kolaci, narocito oni ljudi kojima oticu grudi, ili koji imaju cistu ili polipe. Odrasli ne treba da piju mleko, a narocito kravljeg. Bolje je uzimati kiselo mleko, kefir i sir.
I naravno, ne zaboravljati najvaznije – duhovni post. Moramo i to da napomenemo, zato sto bolesnici kako-tako vode racuna o ishrani, oni najcesce gube iz vida pravila duhovnog posta.
Sta predstavlja duhovni post, i u cemu se on sastoji?
Prvo – to je uzdrzavanje jezika. Covek, koji je dostigao savrsenstvo, po misljenju Prepodobnog Siluana Atonskog, govori samo ono sto mu zapoveda Bog. Ali za nas je vazno da izbegavamo osudjivanja, praznoslovlje, rasprave o ovosvetskim desavanjima. Za vreme posta se ne sme odlaziti u goste, slaviti rodjendani s nevernicima, koji ne postuju post. Isto se odnosi i na sahrane i pomene.
Drugo je – uzdrzavanje pogleda. Za vreme posta treba manje setati ulicama, pijacama, prometnim mestima, i uzdrzavati se od promatranja nekoga ili necega.
Trece. Um treba da se zanima bogomislijem, narocito razmisljanjima o prolaznosti zemaljskog zivota i adskim mukama, o Hristovim stradanjima za nas.
Vodoosveceni moleban
Ne mogu a da nesto ne kazem o vodoosvecenim molebanima, koje smo usvojili od jednog, u duhovnom zivotu iskusnog svestenika. Za vreme tih molebana voda se priprema specijalno za bolesnike, posednute duhovima zlobe, za osvecenje “nespokojnih” stanova, kropljenja uvracanih kuca I polja. Ona poseduje narocita isceliteljska svojstva. Zasto? Pokusacu da objasnim.
Kao prvo, voda se ne uzima sa cesme, vec sa isceliteljskih izvora, za cije se isceliteljsko dejstvo zna. Primeceno je da jedni zli duhovi ne vole jedan izvor, a drugi – drugi. Svaki izvor ima neke svoje specificnosti. Vernici to dobro znaju. Taj izvor je za – oci, ovaj drugi – pomaze kod koznih bolesti. U Nikandrovoj pustinji se nalazi pet izvora I svi su razliciti. Dva izvora, posvecena Svetim Apostolima Petru I Pavlu, se nalaze tri metra jedan od drugog, a njihova voda se razlikuje po boji I ukusu. I zbog toga, mesanjem vode sa raznih izvora mi pojacavamo njeno dejstvo. Kod nas izvora, Slava Bogu, ima dosta. Mnogi od njih su zadivljujuci.
Spomenucu slucaj iz sopstvenog iskustva. Desilo se to davno, ubrzo posle poznanstva sa duhovnim ocem. Odlazeci cesto na molebane koje je on sluzio, imao sam prilike da se susrecem sa mnogim bolesnicima. Jedna takva poznanica mi je bila veoma simpaticna zbog svoje ljubavi prema molitvi I ozbiljnim odnosom prema duhovnom zivotu. Ja sam je uvek obavestavao kad sam boravio u Pecori, tako da smo zajedno odlazili na izvore, tako da sam primetio da “njen” bes veoma snazno reaguje na vodu, posebno sa izvora Majka Vase. I tako jednom videvsi veoma jaku reakciju, - bes je poceo da frkce, preteci – bukvalno sam zanemeo. Usta moje poznanice su se odjednom neverovatno otvorila, I iz njih je siknula pena kao potok, pri cemu nesto slicno nisam mogao sebi ni da predstavim! Pena je izlazila kao iz fontane, I divlja rika je bila pracena kricima na cuvaskom jeziku, kako sam kasnije shvatio. To je trajalo nekoliko minuta. Tako je izasao jedan od besova, koji je po dopustenju Bozijem “zasadila” cuvaska gatara, kada joj se nesrecna zena obratila za pomoc zbog bolesti. Ali vratimo se molebanima.
Drugo, pripremljena voda ostaje u hramu nekoliko dana, I mi se molimo nad njom. To je prvo osvecenje vode. (“Sta je to? U Trebniku toga nema!” – slusam ponekad svestenosluzitelje. Odgovram pitanjem:”A zar veliki broj bolesnika nije dovoljan za pojacanje nasih molitvi?) Mi se molimo nad vodom, obracajuci se Svetim Bozijim Ugodnicima, moleci ih za pomoc za “sve koji piju vodu I krope se njome”. Te reci mi stavljamo nam mestu, gde je u molitvi imjarek. Na primer:”O Sveti Svestenomucenice Kiprijane I mucenice Justina! Primite smirenu molitvu nasu. Jos za vreme zemaljskog zivota vaseg mucenicki ste stradali za Hrista, ali duhom od nas odstupili nisteuceci nas da uvek hodimo po zapovestima Gospodnjim I Krst svoj trpeljiv0o nositi jer ste stekli smelost prema Hristu Bogu I Precistoj Materi Njegovoj. Budite I sada molitvenici I zastupnici nas nedostojnih” – I dalje u molitvi nabrajamo imena I dodajemo koji piju ovu vodu I krope se njome. Budite nam zastupnici krepki, da bismo vasim zastupnistvom bili sacuvani od besova, vracara I zlih ljudi, slaveci Svetu Trojicu:Oca I Sina I Svetoga Duha, sada I uvek I u vekove vekova. Amin”.
Na taj nacin se obracamo Bozijim Ugodnicima, koji imaju posebnu Blagodat od Boga da isceljuju ove ili one bolesti. Dodajemo I zaklinjuce molitve “za kuce I stoku” iz Trebnika mitropolita Petra Mogile.
I na kraju, posle te uvodne pripreme, sluzimo taj vodoosveceni moleban po Trebniku. Vodu osvecujemo Mostima. Cak je tamjan koji upotrebljavamo na molebanu, obavezno dobrog kvaliteta: atonski, iz Jerusalima, jer se Bozije delo ne moze vrsiti nepazljivo.
Voda sa tih molebana se neko vreme cuva kod nas u hramu. Mesamo I vodu sa raznih molebana (koji se sluze cesto), I upotrebljavamo je za zaklinjuce molebane.njeno dejstvo je neuobicajeno! Bolesnici izdaleka dolaze da uzmu nasu vodu.
Nase iskustvo postepeno preuzimaju I drugi svestenici, pa cak I iz veoma udaljenih eparhija. To nas raduje. Ljudi se isceljuju, dobijaju olaksanje u bolestima I zahvalni su ocima, koji su se potrudili zbog njih.
IZ BELESKI
Sila Krsta
Pre nego sto sam seo na krevet, ja sam ga kao i obicno prekrstio. Necisti duh, koji se nalazio u posednutoj koja je sedela u toj sobi je neocekivano rekao:
• Bezi ti! Ne zelis da sednes na besa!
• A sta bi bilo?
• Video bi sta – odgovorio je on.- u glavu bi pocele da ulaze lose misli, zelje…
O strasnoj otvorenosti
Desilo se da je kod jedne vernice, koja samo sto se vratila iz hrama, dosla u goste poznanica, posednuta zlim duhom. Domacica je otvorila vrata: "A! Udji-udji… A ja samo sto sam dosla sa Sluzbe; pricestila sam se i sad citam zahvalne molitve". Kroz neko vreme bes je spomenuo taj slucaj: "Eto! Nista ne drze za zubima – sve izbrbljaju!"
O dusi, kadi i parnom kupatilu
Nasladjivanje i mir tela bez potrebe je greh. U potvrdu toga cu da ispricam sledeci slucaj. Dolazi jednom posednuti i govori:
• Mi smo izmislili tusiranje.
• Kako vi? To je za skidanje prljavstine sa tela.
• Da, ali ljudi to rade ne radi potrebe vec radi nasladjivanja. Tako se i u kadi kupaju, i u parnom kupatilu – sve radi naslade.
A kada su jednog bolesnog pozvali pre nekog vrekmena da sedne na mek krevet, bes je uzviknuo: "Kako je raskosno!"
O zabranjenim knjigama
Posetivsi jednu bolesnicu, zaustavio sam je pri prepisivanju jednog od zabranjenih crkveno-religioznih romana, kao “Izgubljen i povracen raj”. Kada sam joj objasnio da je gresno citati tako nesto, bes je njenim ustima uzviknuo: "To sam je ja smucivao!"
Blizio se praznik.
• Skoro ce praznik Petra i Pavla! – radovao se bes.
• Sto se ti radujes Bozijim praznicima? – upitao sam ga.
• A ja na praznik idem u sumu za pecurke i jagode! Zatim idem na pijacu da prodajem. I ko kupi i pocne da jede a ne prekrsti – ja ulazim u njega ukoliko Bog dopusti!
“Hocu jabuku…”
Kod nas je cesto dolazila jedna posednuta, iz koje je bes povikao: "Sta vi mene samo kupusom hranite? Hocu kobasice! Meso hocu!" Koliko je bilo nase cudjenje, kada je ne za dugo do praznika Preobrazenja, u vreme kada Crkva jos ne blagoslovi da se u ishrani upotrebljavaju jabuke iz nove berbe, bes povikao: "Necu kobasice! Hocu jabuke!"
Svaka je ispovest drugacija
Jednom je bes ustima jedne bolesnice ispricao, kako je neki svestenik ispovedao narod: "Samo su mu nekoliko reci rekli i on vec stavlja epitrahilj. Gotovo! Ne dozvoljava da se navede nijedan greh! A desava se da istovremeno dvoje-troje se ispovedaju pod epitrahiljem".
Strah za nepriajtelje
U jednoj sobi je na zidu bilo okaceno mnogo fotografija staraca i blagocestivih podviznika. Kada je u sobu usla duhovno bolesna, ugledavsi ih, izgubila je svest.
O domacim zivotinjama
Jedna vernica mi je u prisustvu jedne posednute zene pricala kako joj je uginula stara macka:
• I sta? Jesi li plakala? – progovorio je bes.
• Ne! radovala sam se i odmarala – odazivajuci se rekla je zena.
• Uzalud –vikao je bes. – Trebalo bi plakati zbog macke.
Slucaj s mackom
Ne zelim nista da komentarisem samo pisem cinjenice. Jos dok sam bio mirjanin posetio sam sa svojim drugom, djakonom V., majku Mariju Starorusku. Ne secam se da li je to bio prvi ili drugi put. Razgovarali smo s majkom u njenoj maloj, samo kandilima osvecenoj keliji. Sedamdesetogodisnja majka je od detinjstva bila slepa. Razgovor se vodio na divanu, u polumraku. Otac V. je starici postavljao pitanja koja su se ticala njega samog, a ja sam razmisljao, “vareci” to sto je majka govorila. I odjednom se desilo sledece: u sobi se pojavila macka. Tacnije, neko nevidljiv ju je privukao. Zivotinja se izbezumila od straha. Neko ju je odgurao na cilim, gde se majka obicno molila, i iscedio kao tubu! Zivotinja je odmah pobegla, a na cilimu je ostala gomilica…)
Da su to duhovi zlobe, bilo je jasno cak i nama koji imamo malo iskustva u duhovnom zivotu.
Presedan
Jedna eparhijalna uprava je u pozoristu organizovala smotru pravoslavnih filmova. Besi su bili veoma zadovoljni:
• Prija nam, - radovali su se oni, - sto ste posetili nase staniste, i svu nasu prljavstinu pokupili svojim rasama.
Besima se svidja kada crkvena uprava organizuje bankete. Jednom svesteniku koji je vodio veoma strog zivot, besi su govorili kroz bolesnicu:
• Podji i samo malo posedi. Ti ne pijes i ne jedes, samo malo ostani – mi cemo se i tome radovati!
Iako se ucesnici tih skupova i krste i mole, neprijatelj se ipak raduje: svojim prisustvom na takvim mestima svestenosluzitelji kao da uzakonjuju njihovo postojanje.
O ikonama
Razgledajuci ikone Svetitelja, koje su naslikali slikari, rekao sam: "Slava Bogu! Sada ce se vernici moliti tim Svetiteljima". Tog momenta je bes odreagovao: "Kada slikari ne bi svoje ikone prodavali skupo, vec kad bi naplacivali samo trud, tada bi se svi Sveti molili za njih".
Drugi put sam jednom posednutom pokazivao fotografiju ikona, na sta je bes rekao: "Mi gledamo s koje ikone je napravljena fotografija – narocito ne volimo fotografije cudotvornih i starih namalanih ikona. Vazno je i ko je napravio snimak i da li je dobijen Blagoslov za to…”
Poklonicka putovanja
Raduj se, jer olaksavas nase teskoce na putu spasenja. Raduj se, brza pomocnice onih koji ti pribegavaju. Raduj se, svih tuznih blaga utesiteljko.
Akatist Svetoj Blazenoj Kseniji Peterburskoj
Od davnina su se pravoslavni u Rusiji obracali za pomoc i zastupnistvo Bozijim Ugodnicima, nasim zastupnicima pred Gospodom. Voleli su da idu i na poklonicka putovanja u Sveta mesta. Cesto su u molitvama davali i zavete, govoreci: "Ako Gospod pomogne, poseticu…" I odlazili bi peske u Sarov, Kijev, u Svetu Zemlju… Danas se retko ide peske, vise se putuje. I ta putovanja su cesto zabavno-turistickog karaktera, bez molitvenog podviga, ali i ona naravno donose korist.
Vernici nekad pitaju: a zasto da putujemo? Svetitelji cuju nase molitve!
To je tacno, medjutim kada se molimo na mestima podviga i upokojenja Bozijih Ugodnika, kada prilazimo grobu sa njihovim Mostima, njihova blizina postaje realnija, i bolje se oseca. Pored toga na tim mestima se cesto nalaze i isceliteljski izvori ili druge Svetinje.
Takvih mesta u Rusiji ima mnogo – to su na severo-zapadu Pecora, Pjuhtica, Valaam, Jovanovski manastir na Karpovke, u Petrogradu, gde se nalazi i kapela Svete Blazene Ksenije. Ima i malo poznatih, zapustenih kutaka.
Na primer, potpuno su razruseni manastir “Nikandrova pustinja”, Kripeckij manastir ili Maljski. Ljudi se isceljuju na izvorima u ovim zadivljujucim mestima.
Pricali su o pokojnom ocu Vasiliju iz Starog Izborska. Bolest ga je prikovala za postelju i nije mogao da sluzi. Posle odlaska u Nikandrovu pustinju i kupanja na tamosnjim izvorima, on se u potpunosti izlecio.
Mogu nesto da ispricam i iz svog iskustva. Za vreme drugog obretenija Mostiju Prepodobnog Serafima Sarovskog imao sam srecu da putujem sa grupom hodocasnika u Petrograd. U to vreme sam imao jako pogorsanje tromboze dubokih vena. S naporom sam se kretao zbog oteklina, sa zavojima na nogama. Posle putovanja, koje je sa medicinske tacke gledista bila bezumlje, ja sam skinuo zavoje i cele godine nije bilo nikakvih znaka bolesti. Tog puta smo posetili i manastir na Karpovki, i kapelu Blazene Ksenije, i Lavru, gde su se nalazile Mosti Prepodobnog. Svuda su se sluzili molebani. Ko mi je od Bozijih Ugodnika pomogao? Svi.
Neprijatelj, prirodno, ometa hodocasca. Ona ne prolaze bez iskusenja. Evo samo jednog primera. Bolesnica je resila da poseti Pjuhotnicu, i okupa na izvoru Majke Bozije, i na sred puta ju je zaboleo stomak, i ona se, uplasivsi se, vratila nazad. Bes je rekao: "Ih, umislila je pa sam joj ja to poslao!" - vidimo da joj je to iskusenje bilo pusteno zbog toga sto je posla bez Blagoslova i molitve svestenika.
Ko se ne seca zadivljujucih slucajeva Bozije pomoci u nasim divnim manastirima? Ali Trojice-Sergejeva Lavra s Mostima utesitelja i molitvenika cele Rusije Prepodobnog Sergeja se nalazi na posebnom mestu. Ona je jedno od najomiljenijih poklonickih mesta u nasem narodu.
Zelim da ispricam jos jedan slucaj iz svog zivota, u nadi da ce doneti koristi drugima. Kao sto sam vec rekao, ja sam u veru usao kasno, kada mi je bilo 30 godina . U to vreme sam imao jaku naviku za cigare. Pusio sam davno i mnogo. Posle obracenja Bogu ta strast je nestala: nisam pusio, a nisam ni zeleo, sto mi je veoma pomoglo, - pocni i sam baci duvan, potrudi se u borbi sa strascu i u njoj ces steci iskustvo. Predajuci se neprijateljskom savetu, ja sam skoro na silu zabranio sebi da zapalim cigaretu… Rezultat je bio neocekivan: bez cigaretnog papira vise nisam mogao ni da se krecem, ni da radim. Iako nikada nisam pusio! Kako sam se samo mucio i sta sve nisam preduzimao – ali je sve bilo beskorisno. Uninije je obuzelo moju dusu, savest me je strasno uznemiravala, a ja nisam nalazio izlaz. “Jednom si poceo, i sad ne mozes da ostavis!” – cuo sam od svoje sestre. Od tih reci sam osetio takve adske dubine, da sam strmoglavce otisao u Lavru. Tamo sam pavsi na kolena pored groba Prepodobnog, zavapio celim svojim bicem. I osetio sam: moja molitva je uslisena! Zatim sam stajao na molebanu i suze radosnice i zahvalnosti su kao potoci isticale iz ociju.
Od tada vise ne pusim, ali zaista shvatam da sam slab i nemocan, i da sam po sebi ne mogu nista…
A cudesa pored ikona! Pa njih je nemoguce prebrojati! Znaci sredstava za isceljenje imamo dovoljno, ali da li smo spremni da se koristimo njima?
Pored cudotvorne ikone
(Iz licne arhive)
Prica jeromonaha Nikolaja o boravku ikone “Dostojno jest”u Atini
“…Ikoni “Dostojno jest” su dolazili da se poklone i ljudi koji su stradali od necistih duhova. Prvi put sam se susreo sa takvim ljudima uvece 10. novembra 1987. Godine, kada je otac Sava (atinski jeromonah, koji je citao molitve za posednute) doveo u hram te ljude: muskarce, zene, devojke, decu – da bi se poklonili ikoni. Mene su takodje zamolili da budem pored ikone, i doneli su mi epitrahilj i Krst. Prisao je otac Sava, celivao Lik, zamolili su i policiju za pomoc, a narod su zamolili da priceka da bi se bolesni poklonili. Oni su poceli da prilaze, ali ne prisavsi ni na 7-8 metara, pocinjali bi da vicu i da se grce, potpuno menjajuci svoj lik – lice im je dobijalo strasan izraz i glas im je bio promenjen. Nekoliko tesko bolesnih ni petoro policajaca nisu mogli da dovuku do ikone, jer su dobijali snagu i lako su se otimali, razbijajuci policajce, kao decu. Cela crkva se molila videvsi to. Besi su vapili: "Ni za sto ka Mariji! Pre zelim da odem u ad nego Njoj da se poklonim!" - psovali su Je, pljuvali na ikonu, proklinjuci taj dan kad je Ona zacela Plod u Svojoj Utrobi. A jedan od njih je vikao: "Marija! Tvog Sina sam ja mucio! Ja sam ga zakucao klincima! Ja sam uzbunio sve protiv Njega!" - ulozili smo ogromne napore kako bi oni celivali ikonu. Ali najsurovija od bolesnica se otela i trcala prema mojoj strani ispustajuci divlje krike, spremna, cini se da rastrgne sve sto bi joj se naslo na putu. Malo sam razmislio i ogradih je krsnim znakom – ona je stala kao ukopana, i pocela da me moli da je ponovo osenim krsnim znakom sto sam i ucinio, pritom sve vreme citajuci molitve. Tada je ona pocela da me vredja da je nisam osenio kako treba i uhvatila je moju ruku s Krstom, prigovarajuci: "Zar ne vidis rogove? Udaraj po rogovima! Evo ovako!" – i pocela je iz sve snage da se udara po glavi. A druga je zatim uzela Krst u zube i pocela kao ranjena zver da grize metal. Medju njima je bilo i dece, pri cemu je svako od njih drzalo po nekoliko ljudi. Posle molitvi i suza sve se utisalo i zahvaljivali su Presvetoj.
12. novembra je otac Sava ponovo doveo bolesne. Ali sam mu ja ovoga puta predlozio da ih pre svega odvede do ikone i procita nad njima zaklinjuce molitve, s cim se on slozio. Tada su zamolili jeromonaha oca D. , Svetogorca, da on procita te molitve. On je uzeo Trebnik s molitvama, epitrahilj i Krst, kao i ja, a bolesne, kojih je bilo 15, su zamolili da predju na sredinu crkve. Otac D. nije uspeo ni usta da otvori kako bi rekao: "Blagosloven Bog nas…", kada je pocelo nesto uzasno nalik riku mnogih divljih zveri, kojem je odjednom prikljucena elektricna struja, ili bolje je reci poceo je rat izmedju Carstva Bozijeg i carstva tame i zla. Posednuti su se valjali, grcevito se previjali, vikali iz sveg glasa. Nad svakim od njih je bilo po nekoliko ljudi koji su ih drzali. Svi ljudi koji su se tada nalazili u hramu su klekli na kolena, videci mucenja sebi slicnih, usrdno se molili, i ne zaleci suza pevali: "Gospode pomiluj!", "Dostojno jest…" i druge tropare i molitve. Ja sam izabrao decu, a njih je bilo troje: dve devojcice-bliznakinje i decak. Citao sam razne molitve koje su mi padale na pamet, i ogradjivao ih Krstom, a oni su odskakali od Krsta, kao od ognja, i tako se otimali da su ih drzali za ruke i noge. Devojcicama-bliznakinjama je bilo po dvanaest godina, i one su se mucile zbog krivice roditelja, jer kada su imale samo 15 dana, roditelji su ih ne docekavsi molitve crkve po isteku 40 dana posle rodjenja dece, otisli na plazu na more i tamo gde je sve sto se radi gresno (mislim na plazu), bes je bez muke usao u njih, zgrcivsi ih, ali su one posle dugogodisnjih napora i molitvi pocele da hodaju normalno, ali se nisu u potpunosti oslobodili dejstva lukavog.
Nismo jos uspeli da umirimo decu, kad dovode mladu devojku, koja sva drhti, skrguce zubima. Pitao sam njene rodjake za njeno ime, prekrio je epitrahiljem i citajuci molitve krstio nju i decu redom. Kad su se deca umirila, utisala se i devojka. Devojcini rodjaci su bili u nedoumici, jer se to njoj desilo prvi put prilikom poklonjenja ikoni, a ona je udata i njen muz je bio sa njom, ali su uzroci posednutosti nepoznati. Medjutim tada je jedna od posednutih pocela da vice da se ta devojka nikada nije ispovedila pa je zato bes usao u nju. Posle se pokazalo da se ona zaista nikada nije kajala, a bavila se gatanjem sa gledanjem u ogledalo. O.D. zavrsava citanje zaklinjucih molitvi, i umiruju se i oni “najbesniji” koji su dopali njemu i ocu Savi. Bolesnici ustaju, ciste se od prasine, a zatim – klanjaju se Bogomajci. Uzimamo svakoga za ruku i privodimo ikoni. Neki od njih se bez velikih teskoca poklanjaju i odlaze, a drugi opet pocinju da vicu i bacaju se, psujuci Svetinju, ne zaboravljajuci ni nas, zeleci da nam se osvete. Samo sto su ti ljudi napustili hram, kada se sa ulice kroz bocna vrata zacuo krik – dosla je jos jedna posednuta zena. Opet smo otac D. i ja uzeli svoje oruzje i poceli da citamo molitve na sredini crkve. Ona je pocela da vice, vredja, a oko nas je vec bilo mnogo duhovnika i stotine vernika. Cela crkva je opet zapevala: "Gospodi pomiluj!" i tropare, a ona vice: "Necu izaci ni onda ako me ozezete postom!" kada sam joj prineo Krst, ona je vikala: "Nosi to! Smrdi! Gubim dah!" Kada se pevao tropar Svetitelju, bes je molio da se brze zavrsi tropar, jer nije podnosio tog Starca. Ali se i ta zena posle truda i molitvi cele crkve umirila i poklonila Bogomajci”.
O koristi molitve za posednute
Postoji jos jedno cudno pitanje, koje mi cesto postavljaju:”Da li ima mnogo koristi od vasih molebana za bolesne?” ja ne znam koji jedinicama da izmerim molitveno opstenje sa Gospodom, Majkom Bozijom, Svetima, ali shvatam sta oni ocekuju od mene: konkretan odgovor – da li skuplja “dara nego maslo”? da li treba drzati te molebane?
Ne tako davno sam razgovarao sa zenom koja je pocela da posecuje nase molebane, posle prestanka citanja (iz zdravstvenih razloga) molitvi oca Adrijana iz Pskovo-Pecerskog manastira.
• Da li vam pomaze moleban?
Ona me je pogledala kao da sam bubnuo neku glupost:
• Kako da ne! samo da ste me videli pre nekoliko godina! Nisam mogla da stojim u hramu, padala sam I veliki deo Sluzbe sam provodila na podu. Gospod bi mi pomogao da se u potpunosti iscelim! Dao bi mi trpljenje I smirenje!
Bolesni o tim stvarima cesto zaboravljaju, ne radeci na sebi, potpuno se uzadju u molebane. Zvuci mozad cudno, ali mene sada ne raduju brza isceljenja. Cesto dolaze ljudi I zahvaljuju sto im je kako oni kazu “prosla” ruka ili noga to jest posle kropljenja Svetom vodom, pomazivanja osvecenim uljem, prinosenjem bolnom mestu Mostiju Bozijih Ugodnika nestalo je to, sto ih je mucilo I donosilo im stradanja. U glasu tih ljudi se moze primetiti zadivljenost, cak I ushicenje, ali brzo izbavljenje od bolesti retko menja njihov zivot I ispravlja ih na bolje. Zahvalnost pripada ocu, a Boga se ni ne sete.
Nedavno su kod mene u hram doveli mladu zenu – nju su, kako sada kazu, “unistili” na pijaci, gde ona sad trguje. Nije mogla da stoji u hramu, potpuno je bila iscrpljena, I ona je histericno ridala. Pravovremena “obrada” (prinosenje Svetih Mostiju, pomazivanje osvecenim jelejem I kropljenje Svetom vodom) je u zeni izazvalo veoma snazno povracanje, neki crni ugrusak, velicine nevelike loptice je izasao iz njenih usta. Posle molitve je iskocila jos jedna mala zmija, duga 15cm. Ali posle ovog olaksanja bolesnica je prestala da odlazi u hram, ponovo se u potpunosti okrenuvsi trgovini. To se nece dobro zavrsiti…
Druga je stvar kada bolesni upornim trudom, uz Boziju pomoc, postizu odredjene rezultate. Koliko onda biva radosti! Jednom sam ukoravao jednu bolesnicu, a ona se cudila:”Zar vi oce ozbiljno ne vidite kako smo se mi izmenili? Niko ne moze da nas prepozna!” ta saradnja coveka I Boga nad gresnom dusom je tako interesantna!
…Baba I deda su doveli u hram dete od cetiri godine. Devojcica je potpuno uznemirena, ne spava nocima, slabo jede… Zamarala je starce, koji je vaspitavaju. Mama je u internatu pod strogim rezimom, a otac je sebi nasao drugu zenu. Devojcicu su na moj savet poceli cesto da pricescuju, pomazuju osvecenim jelejem, poje Svetom vodicom I prestali su da ukljucuju televizor. Dvaputa su je dovodili na moleban. Dete se posle toga prosto nije moglo prepoznati: san I apetit su se normalizovali, cudljivost je prestala.
Kod dece su primeceni veoma dobri rezultati posle molebana. Samo mi je zao sto roditelji ne shvataju uvek da je deci u porodici potrebna posebna duhovna situacija, I posebno pravoslavno vaspitanje uz cvrsto uveravanje u ispravnost nase vere, u njenu lepotu I istinitost.
…Jednom nam je dosao muskarac od svojih 45 godina izdaleka, s Urala. Zbunjeno je molio:”Proverite me oce, veoma sam bolestan, a vi kazu mozete da kazete – da li mi je potrebna molitva za posednute ili ne?”
• A sta vi mislite?
• Ne znam. A sta je to u stvari?
Prinosim mu Mosti, I odjednom njegov stomak pocinje strasno da se nadima ? pocinje da drhti, kao da neko udara u njemu. On me zacudjeno gleda I pokazujuci prstom na stomak, pita:
• Sta je to?
• Bes. Ovo je – Svetinja (pokazujem mu kutijice sa Mostima), a ovde je – on.
• Kakav je?
• Sutra cu videti. I sta je “otcitka”, I ko sedi…
Posle subotnjeg molebana, na kojem ga je bukvalno iscrpeo od povracanja, mnogo toga mu se razjasnilo I postalo jasno. Otisao je kao sasvim drugi covek – ne onakav kakav je dosao: to sto je morao da iskusi I prezivi je u korenu izmenilo njegovo shvatanje zivota. A imao je necastivog duha “hipopotam (nilski konj)” koji je u njemu bio odavno.
Ko god je dolazio na molebane dugo vremena posle ne moze da ih zaboravi. Utisak je toliko snazan, da neki svestenici ne savetuju da se posecuje hram, bojeci se za svoja duhovna ceda. Samo mislim da oni . Vreme je danas veoma surovo, I mi smo obavezni da budemo spremni za hrabre duhovne borbe. Od njih se zahteva znanje I veliko iskustvo u duhovnoj borbi, koja u nasa poslednja vremena dobija zloslutan priznak.
Molebani su veoma potrebni. Ja u to uopste ne sumnjam. Ja I bratija naseg hrama smo neprekidno svedoci ljubavi I pomoci koju Gospod salje Svojim ljudima. Pomoc je raznolika I zadivljujuca. “Gospode, kako si Milostiv nama gresnima!” – dalje ne mogu nista da kazem, jer dusu obuzima trepet, I celo lice mi biva obliveno suzama srece.
Najvaznije cudo je – naravno, covekov prilaz Gospodu. Covek, koji cak nije mislio o Bogu dok nije prestupio prag hrama, I koji je imao potpuno nejasnu predstavu o veri, cesto je sa uverenoscu mogao da kaze samo jedno:”Ja sam krsten”. Ali odjednom mu se lice ozaruje: dolazim u hram ne samo zato da upalim svecu… I evo vec – prva ispovest, prve suze ciscenja, prvo Pricesce… “I radost, sto si sad takodje Bozija”, kako se izrazila jedna zena.
Misli s povodom
(Iz belezaka)
Ako osecas slabost, bilo bi dobro da se proveri da li posednut. Naravno, ukoliko lekari ne mogu da otkriju nikakvu bolest. U vecini slucajeva bes ce obavezno pokazati. Nekome ce se zavrteti u glavi, neko ce se onesvestiti.
* * *
Obicno bolest postepeno, s vremenom slabi u coveku. Treba samo izmeniti zivot po veri I Hristovim zapovestima, primajuci sa strahopostovanjem Bogodarovane Svetinje.
* * *
Da li djavo I sada iskusava coveka kao sto iskusavao Evu I Adama?
“Braco! Budite uvek na strazi svojih misli I svog srca; djavo I danas iskusava svakog coveka, koji se trudi da zivi blagocetsivo, bogougodno, narocito kada covek radi blagocestiva dela I na sve nacine se trudi da zadobije od srca veru u Gospoda”. (Sveti Jovan Kronstatski)
* * *
Monah Svetogorske pustinje Martirije je voleo antifone posvecene Hristovim Stradanjima na Veliki Petak I cesto ih je citao u svojoj keliji. On je svojim satajnicima govorio, da duhovi tame drhcu od tih antifona, da su oni za njih – ostri mac I da je on sam vise puta bio proganjan od njih zbog citanja.
* * *
Pad zlih duhova je tako veliki I strasan, njihova zla dela u Carstvu Bozijem su tako pagubna, da oni sami nikada ne mogu da se pokaju, I zato ih nesumnjivo ocekuju vecne muke u adu, zajedno sa nepokajanim gresnicima.Sveto Pismo sasvim odredjeno kaze, da ce im Gospod Bog suditi u veliki dan Svog Drugog I Slavnog Dolaska, posle cega ce se muciti u adu u vekove vekova.
* * *
Mnogi se zavaravaju polazuci nadu samo na molitvu za isterivanje necistih duhova. Ona ima veliki znacaj, ali nema svoju snagu bez ispravljanja nacina zivota. Kako kaze Jevandjelje, jedan zli duh moze da izadje, a seda, da udju (Mt.12, 43-45). To se desava onda kada covek nastavlja da bez straha narusava zapovesti, kad ne ide u Crkvu, ne ispoveda se, ne pricescuje, zaboravljajuci da van Crkve nema spasenja.
* * *
Medju samim svestenicima koji citaju zaklinjuce molitve postoji razlika: onu strast koju je on pobedio tog besa moze i da istera.
* * *
Da li je vlast zlih duhova na ljudima bezgranicna? Ne. zli duhovi mogu da nanose stete ljudima samo onoliko koliko Gospod dopusti. I nad zivotinjama nemaju nikakvu vlast, ukoliko to nije po Volji Bozijoj.
* * *
Besi bi, po njima svojstvenoj zlobi, mogli za nekoliko minuta da pogube ceo ljudski rod, ali im Gospod ne dopusta. Njegovoj Drzavi se, kako je pisao Sveti Pravedni Jovan Kronstatski, povinuje celo tamno satansko carstvo.
* * *
Zacudjujuce je to, da svestenstvo, koje ne shvata mnogo od toga sta se desava okolo, nikada nece pitati, niti saznati, sta treba raditi da bi se izbavilo od ove ili one napasti. Da li tome smeta profesionalna sujeta? Covek ne moze i ne treba sve da obuhvati! Moj pokojni nastojatelj, otac Evgenije, Carstvo mu nebesko, je govorio:
- Ako oce u crkvi vidis coveka sa talantom – nemoj da mu pozavidis, vec zablagodari Gospodu, kako je ukrasio Svoje sluzitelje i podelio im razlicite darove: jednom jedan, drugom – drugi. Bio je u pravu mudri starac – svestenik, koji je prosao logor i deportovanja. Treba uvek da se radujemo, a ne da zavidimo.
* * *
-Kako ste vi zadobili takvu mudrost i rasudjivanje? – pitali su jednog starca.
• Sve sam pitao, birao korisno – i eto tako sam skupio, - odgovorio je starac.
I mi treba tako da radimo. Covek radi korisno saobrazno Ocima Crkve? – Primi. Zbunjen si – pitaj starce, pomoli se, obrati se Gospodu i ako ne nadjes utehu, odbaci. Do dobrog se ne dolazi lako, narocito kada se treba moliti i truditi. Gde treba smanjiti, a gde skratiti – mi se brzo saglasavamo.
* * *
Iskustvo pokazuje, da postoje tri vrste napada na svestenika koji cita zaklinjucu molitvu (ili na onoga koji pomaze pri citanju molebana):
• Dejstvo preko ljudi
• Diretktno besovsko dejstvo (kada bes zastrasuje)
• Raspaljivanjem strasti
Uopsteno, bes neprekidno razradjuje metode svog dejstva na zaklinatelja. Ne uspevsi u jednom, on smislja nesto drugo.
* * *
Broj duhovno bolesnih ce se svake godine povecavati, kao sto su predskazali Sveti Oci. Zato posebnu paznju treba obratiti na te ljude I potruditi se da im se pomogne. Jedinstvena pomoc nesrecnima su – molitve Gospodu, Majci Boziji I Njegovim Svetima, a takodje Tajinstva i Svetinje Pravoslavne Crkve.
DVE JUTARNJE MOLITVE
Molitva koja se cita na pocetku dana za zastitu od djavola
Tebi, Bogu i Tvorcu mome, u Trojici Svetoj proslavljenom Ocu i Sinu, i Svetom Duhu, klanjam se i predajem dusu i telo moje i molim se: Ti me blagoslovi, Ti me pomiluj, i od svakog ovozemaljskog, djavolskog i telesnog zla izbavi. I daj mi da u miru, bez greha prozivim ovaj dan, u Slavu Tvoju, a na spasenje duse moje. Amin.
Molitva Gospodu za oprostaj, zastupnistvo i pomoc
U ruku Tvog prevelikog milosrdja, o Boze moj, predajem dusu i telo moje, osecanja i reci, savete i misli moje, dela moja i sva kretanja moje duse i tela. Moj pocetak i kraj, veru i zivot moj, tok i kraj zivota mojega, dan i cas izdisanja mog, prestavljenje moje, upokojenje duse i tela moga. Ti, o Svemilostivi Boze, ciju Blagost i Nezlobivost ne mogu da prevazidju ni svi gresi sveta, primi mene, od svih ljudi najgresnijeg, u ruku zastite Tvoje i izbavi od svakog zla, ocisti mnogobrojna bezakonja moja, podaj ispravljenje zlom i okajanom mojemu zivljenju i izbavljaj me od buducih teskih grehova, kako nicim ne bih povredio Tvoje covekoljublje. Njime pokrivaj moju nemoc od besova, strasti i zlih ljudi. Neprijateljima vidljivim i nevidljivim zapreti, rukovodeci me putem spasenja, dovedi me k Tebi, pristanistu mojem i zavrsetku zelja mojih. Daj mi koncinu hriscansku, mirnu, sacuvaj me od duhova zlobe, i na Strasnom Tvom Sudu, budi milostiv rabu Tvojem i prisajedini me sa desne strane zajedno sa Tvojim blagoslovenim ovcama, da zajedno s njima slavim Tebe, Tvorca moga, u vekove. Amin.
Pogovor
I tako, dotakli smo se problema, koji je jos sasvim nedavno bio precutkivan od strane vlasti. Svestenike, koji su se usudjivali da stupe u otvorenu borbu sa necistim duhovima, su narocito zestoko progonili: “ne diraj nase”. Peterburski protojerej Vasilije Lesnjak (sada vec pokojni) je pricao, kako je stari i iskusniji sasluzitelj, saznavsi za njegova prva iskustva po pitanju egzorcizma, uplaseno uzviknuo: "Oce Vasilije, sta to radis, ne uznemiravaj besa, imaces problema sa sovjetskom vlasti!" I zaista… sredinom sedamdesetih godina zalaganjem opunomocenika za pitanja religije otac Vasilije je nekoliko godina bio otpravljen u Ameriku.
Bes se zestoko sveti za izgnanje: I bolesti salje egzorcisti, ako Gospod dopusti, i zle ljude. Zivotni tok egzorciste kao da se “raspaljuje”. Nevidljiva borba se mnogostruko pojacava. Ne moguci da naudi svesteniku, necisti duh cesto trazi kompenzaciju nanoseci stetu njegovim bliznjima. “Tebi ne mogu nista da uradim, ali cu se okomiti na tvoju decu” – rekao je bes direktno ocu Vailiju iz Vasknarve.
“Bilo je momenata, kada sam zeleo da napustim sve, da na miru sluzim Liturgiju, i nasladjujem se molitvenim opstenjem s Bogom, i razgovaram sa normalnim ljudima – zeleo sam da zaboravim odvratne besove i direktnu borbu sa njima. Ali dolazili su nesrecni ljudi, prolivali suze i molili za pomoc svoje majke, rodjake, prijatelje. I nije srce moglo da izdrzi toliku ljudsku tugu, i ponovo sam pocinjao sa citanjem egzorcistickih molitvi. Jednom sam odlucio da sa svim prekinem. – Sa svim. Nisam imao vise snage. Samo sto sam doneo tu odluku, odmah sam se jako razboleo. Lezao sam u krevetu dan, dva, celu nedelju. Nisam mogao uopste da ustanem. I molio sam se Gospodu: "Gospode, ako je to Volja Tvoja, idem ka posednutim". Tog trenutka sam ustao i posao da sluzim Liturgiju. I sve se ponovilo, ukljucujuci i progonstvo lokalnih vlasti, koje su periodicno organizovali potere u gostoprijemnici, slali poreske, pozarne, sanitarno-epidemioloske i slicne inspekcije…
Sposobnost za egzorcizam je – Boziji dar. Mnogi romanticno nastrojeni mladi ljudi gore od zelje da se suoce sa direktnom borbom sa necistim duhom. Ali samo mali broj moze da ponese taj Krst. Zbog toga je sin oca Vasilija stradao od cerebralne paralize, a sam otac je preziveo nekoliko infarkta i udara. Kleveta ga je uzastopce pratila ceo zivot.
Dobra ilustracija, koja potvrdjuje harizmaticni karakter sposobnosti za egzorcizam je dole navedena prica mladog svestenika, ciji je duhovni otac citao molitve za posednute:
“Jednom sam dosao da posetim svog duhovnika, koji je ziveo u Ukrajini. On nije bio kuci. Saznao sam od vernika da je otisao u Moskvu na nekoliko dana. Istovremeno sa mnom je u crkvu dosla i jedna zena iz dalekog Sibira. S njom je bio i posednuti decak. Nesrecna majka je to sve prezivljavala, zeleci da neko pomogne njenom sinu. Ja sam se sazalio na njenu tugu i pomislio: on je svestenik, i ja sam svestenik – Blagodat je jedna te ista, pokusacu ja da mu ocitam molitvu. Uzeo sam i poceo da citam cin egzorcizma nad bolesnim decakom. Molitva je proticala mirno. Necisti duh nije davao nikakve znake svog prisustva u detetu. Ali, kada smo se vec priblizavali kraju cina, decak je pognuo glavu, pogledao me strasnim, hladnim, pronicljivim pogledom i rekao tonom koji je mene protresao kao mraz: "A ko si ti?". Na tome se zavrsio moj pokusaj citanja molitve.
U borbi sa demonima sem posta i molitve je neophodno veliko smirenje, jaka vera i predanost Volji Bozijoj. Jer inace moze da se desi isto sto i sa sinovima nekog judejskog svestenika. U Apostolskim Delima citamo:… "A pokusase i neki od Judejaca zaklinjaca, koji se skitahu, da nad onima u kojima bijahu zli diuhovi spominju Ime Gospoda Isusa, govoreci: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propovijeda. A bijahu neki sedam sinova Skeve Judejca, prvosvestenika, koji ovo cinjahu. A zli duh odgovarajuci rece: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste? I skocivsi na njih covjek u kome bese zli duh nadjaca ih i savlada, tako da goli i izranjavljeni utekose iz one kuce” (Dela 19:13-16).
U nase neduhovno, neblagodatno vreme, broj posednutih ljudi se veoma povecao. Covek, koji nema zastitu Bozanstvene Blagodati, zastupnistvo Angela-Hranitelja, neprekidno zadovoljavajuci svoje strasti i pohote, postaje laki plen palih duhova. Bavljenje okultizmom, vracanjem, magijom, astrologijom, istocnjackim ucenjima, delimicno jogom u njenim razlicitim oblicima, ekstrasensorstvom, NLO, spiritizmom i slicnim, otvara covekovu dusu za dejstvo mracnih duhova, prizivajuci tako besa za pomocnika, i cineci ga posednutim. Liseni duhovne veze sa precima, s kulturno-istorijskom tradicijom svoje Otadzbine, otrgnuti od pravoslavne vere, savremeni covek vise nije u stanju da se orijentise u duhovnom svetu, pravi greske, i mnoge od njih se pokazuju kobnim.
Ja sam vise puta morao da posecujem psihijatrijske bolnice, gde su se pored dusevnih bolesnika nalazili i posednuti. Savremena bezbozna psihijatrija ne razlikuje bolesnog od posednutog, iako je u Rusiji pre revolucije bilo mnogo poznatih specijalista, koji su to mogli da rade bez greske. Jedan od njih kada pocne da sumnja u posednutost stavlja deset solja. U devet sipa Svetu vodu, a samo u jednoj se nalazi obicna. Posednut uvek bira solju sa obicnom vodom. Drugi primer: cita se prosta zaklinjuca molitva, tipa: “Neka vaskrsne Bog i neka se razveju neprijatelji Njegovi…” iz vecernje Sluzbe. Ljudi s psihickim problemima, po pravili na to reaguju mirno, dok posednuti pocinju da se grce, vicu i mole da se prekine citanje.
Ponavljam: danas ima mnogo duhovno bolesnih ljudi, koji toga nisu ni svesni. Posto zive u tami i s tamom, ne uznemiravaju svoga besa, pokorno ispunjavajuci njegovu volju, koja se slaze sa zeljama onoga koji gine. Takav covek mora da dodje u dodir sa Svetinjom, na primer da dodje u hram, gde pocinje da se oseca nelagodno – pocinje da se grci, posebno za vreme Liturgije na Heruvimskoj pesmi, I tada obicno moraju da izadju iz hrama. Ja sam sam mogao da vidim, kako su na krstenju, u vreme citanja zaklinjucih molitvi, zdravi muskarci gubili svest, vristali, ponasajuci se kao majke jednogodisnjim bebama.
Da li je izlaz u molitvi? Cini se veoma prosto – ocitana molitva i sve postaje u redu. Medjutim, sve je u stvarnosti mnogo slozenije. Da bi bes izasao i ostavio coveka na miru, neophodno je da sam covek postane potpuno drugaciji. Nov, Hristov, kako demon ne bi imao nikakvog pristupa preko strasti i poroka pale prirode. Mi moramo da postanemo takvi, kakve hoce da nas vidi Hristos – sasud Duha Svetoga, staniste Bozije Blagodati. U takvom coveku necisti duh ne moze da zivi, i bezi od njega kao od ognja.
Savremeni covek po svojoj slabosti i lenjosti uopste ne zeli da se trudi. On zeli da se isceli, ali da se pritom ne namuci. Zeli da se izbavi od dosadne prepreke i da se kao i ranije “nasladjuje” zivotom, kupajuci se u porocima i strastima. Ali to nije moguce. I trud egzorciste ce biti uzaludan, ako se bolesnik sam ne izmeni. Jedan svestenik mi je pricao, da je jednom video kako je za vreme Sluzbe iz usta jedne zene, kojoj je citao molitvu za posednute, sporo izasao taman oblak, i ona se iscelila. Ali u to vreme ju je neko slucajno dotakao, ona se okrenula i zlobno psovala “krivca” – oblak se vratio nazad u nju…
Da bi se izbavilo od posednutosti, treba poceti sa pokajanjem za sav prethodni zivot, sa ocrkovljenjem, menanjem sebe samog, a zatim traziti egzorcistu. Zapamtite, Sveti Oci su predskazali, da ce ljudi poslednjih vremena biti veoma gordi, pa ce se zato uglavnom i spasavati nevoljama i bolestima. Ako ih smireno budu nosili.
U danasnje vreme nije lako naci pravog egzorcistu. Njih ima malo, a svaka zaklinjuca molitva predstavlja ogroman napor svih duhovnih i fizickih snaga. I osveta, bezgranicna osveta necistih duhova. Zapamtite: obracajuci se egzorcisti, vi ga molite da prolije krv za vas. Zivite tako, da njegova zrtva bude korisna.
Svestenik RODION
|
Пријавите се
Региструј се
FAQ
Претрага
